Вештачка интелигенција треба да служи човечанству, а не обрнуто

Зато је потребно да се подигне свест о предностима употребе робота у свакодневном животу, али је и веома важно и то да њихова примена буде у складу с етичким начелима. Потпуно је јасно да готово да нема области у којој се данас не користи неки облик вештачке интелигенције, да је коришћење робота допринело бржој производњи и већој ефикасности рада, али не треба заборавити и на то да је већим коришћењем робота и вештачке интелигенције смањен број радних места.

Да су домаћи стручњаци из ове област били укључени у развој роботике и вештачке интелигенције говори и то што је развој ове области у Србији започео пре више од пола века. Тај развој је непрекидан и не може се зуставити ни код нас ни у свету, али мора бити усмерен, чуло се на недавно одржаном Округлом столу „Вештачка интелигенција и роботизација - домаћи развој и примене”. Учесници су истакли да би научна достигнућа требало да служе човеку, да буду примењива у животу и производњи, те да је зато неопходна синергија домаће привреде и науке.

По речима председника Друштва за информатику Николе Марковића, резултати недавног истраживања показују да је све више корисника вештачке интелигенције, 

- Око 46 одсто испитаника рекло је да у свом раду већ користи неке облике вештачке интелигенције, 70 одсто намерава да се укључи, а 80 одсто је указало на могуће опасне последице примене вештачке интелигенције - рекао је Марковић. 

Професор Машинског факултета у Београду Зоран Миљковић, који се роботиком бави 35 година, указао је да се у Лабораторији за индустријску роботику и вештачку интелигенцију овог факултета ради на развоју когнитивних способности робота. 

- Ја сам из треће генерације у Србији која то ради и морам да подсетим да је ове године 60 година Београдске школе роботике - рекао је Миљковић и додао да се упоредо с развојем роботике развија и вештачка интелигенција. - Поводом различитих објава у медијима о роботима, научници су ти који су дужни да кажу да људи утичу на рад робота, а не сама машина јер машина закључује на основу онога чиме је „хранимо”, а то су подаци. 

Он је навео је да је Србија међу ретким европским земљама које имају стратешки постављен развој вештачке интелигенције. 

- Лаици у ТВ програмима говоре да смо ми који се бавимо вештачком интелигенцијом сатанисти и зато указујем да је важно да се прихвати да су вештачка интелигенција и они који се њоме баве у функцији развоја човечанства - истакао је Миљковић и додао да је он лично хришћанин. 

Област роботике и њена примена последњих година веома се брзо развијају и роботи су нераздвојни део савремене индустријске аутоматизације. Њихов развој започео је половином прошлог века и веома брзо роботи су почели да се користе у индустрији,. То се могло и очекивати јер су анализе показале да се њиховим коришћењем продуктивност битно увећава. 

Александар Родић из Института „Михајло Пупин” у Београду је оценио да су све нове технологије и наука предвиђене да донесу бенефит човечанству, али се то дешава само ако се користе правилно и у мери која доноси позитивне резултате. 

- Када се говори о рачунарима, треба бити јасан - они помажу људима да брже дођу до информација за које су раније генерације морале ићи у библиотеку, а сада се добијају једним кликом - рекао је Родић. - Деца уз помоћ рачунара лакше долазе и до ширих сазнања. Наравно, има и грешака у коришћењу технологије, рецимо ако млад човек, поготово у периоду одрастања, рачунар користи дуго јер то може негативно да се одрази на његово ментално стање и одрастање. 

Он је оценио да су наставници и професори дужни да образују младе и да им кажу да је употреба рачунара добра за професију, али да морају да имају и друге активности, да се баве спортом и културом. По његовим речима, развој роботике и вештачке интелигенције мора се законски регулисати и не сме се дозволити да развој науке и технологије измакне контроли. 

- Далеко смо отишли у развоју науке и технологије, али морамо имати ногу на папучици и знати до које границе можемо ићи - рекао је Родић. 

Д. Млађеновић