Arhiv grada: Život osuđenika u tamnicama

Formiranjem Vojvodstva uređeno je i kažnjavanje prestupnika. Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev, preko velikog župana Isidora Nikolića takozvana Zemaljska vlada u Temišvaru je 1851. godine dostavila Hayiću cirkularnu naredbu o režimu u tamnicama.

– U naredbi Zemaljske vlade data su uputstva kako treba da budu uređene tamnice, što je prepušteno lokalnoj političkoj vlasti – kaže Đurđev. – O tome govore neki od paragrafa pravilnika, u kojima se navodi da sve tamnice moraju imati ležaljke od dasaka, a svaki osuđenik slamnjaču, jastuk ispunjen slamom i vuneno ćebe, lako u leto, a teško u zimu, te da slamnjače moraju svaka dva meseca biti nanovo punjene, a ćebad očišćena. Potrebni materijal za postelje i osvetljenje nabavljao se preko dobavljača i obračunavao se kao i ishrana mesečno. Tamnice su bile svaki dan čišćene, svakih 14 dana prane, a jednom godišnje krečene.

Osim toga, napominje Đurđev, vladini komesari, odnosno sreski predstojnici, bili su dužni da, u prisustvu nadležne sudske vlasti, često i nenajavljeno, obilaze tamnice, te da proveravaju ishranu, odelo, postelje i čistoću i strogo paze da tamničari daju osuđenicima sve što im pripada. Svako zakidanje i bezakonje je moralo biti sankcionisano. Interesantno je da su tamničari koji se nisu držali tih propisa i sami bili kažnjavani.

Tito zatvoren zbog sitnog prekršaja

U vreme kada je Tvrđava konačno završena, Petrovaradin je postao administrativno-vojni i špijunsko-obaveštajni centar sa vojnom komandom na Tvrđavi, u okviru koje su postojale tamnice. Neki od poznatijih zatvorenika na Petrovaradinskoj tvrđavi bili su francuski filozof Rene Dekart, Đorđe Petrović Karađorđe, koji je interniran posle sloma Prvog srpskog ustanka, a pre odlaska u Rusiju, potom srpski političar i novinar Jaša Tomić, hapšen zbog ubistva Miše Dimitrijevića i kasnije zbog „štamparskog prestupa”, hrvatski pesnik Antun Gustav Matoš, jugoslovenski književnik i nobelovac Ivo Andrić, kao pripadnik Mlade Bosne, ali je i Josip Broz Tito kao mladi austrijski narednik zatvoren zbog sitnog prekršaja.

J.V.

– Za razliku od ranijih vremena, kada su zatvorenici često živeli o hlebu i vodi, naredbom je propisano da dobijaju svakodnevno hleb, porciju supe ili čorbe, triput sedmično pola funte mesa, dvaput sedmično testo i povrće ili pasulj, redovno krompir – kaže Đurđev, dodajući da, dok su bili pod istragom, imali su pravo da se hrane o svom trošku, a mogla im je i rodbina donositi jelo. – Ukoliko je neko od zatvorenika po svojoj volji ili po presudi postio, nadležni su morali voditi računa o kvalitetu hrane i odgovarajućim namirnicama.

Po priznanju Magistrata, tamnice su sredinom 19. veka i dalje bile u vrlo lošem stanju, pa je to bio jedan od razloga što su zatvorenici često bežali iz njih. Traženo je u to doba da se stražarenje pojača, a tamnice poprave radi bezbednosti i boljih uslova za boravak osuđenika.

S. Kovač