Архив града: Живот осуђеника у тамницама
НОВИ САД: Обласни суд у Новом Саду установљен је у време Војводства Србије и Тамишког Баната (од 1849. до 1861. године), а њиме је преседавао књижевник, оснивач и први председник Матице српске Јован Хаџић.
Формирањем Војводства уређено је и кажњавање преступника. Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, преко великог жупана Исидора Николића такозвана Земаљска влада у Темишвару је 1851. године доставила Hayiću циркуларну наредбу о режиму у тамницама.
– У наредби Земаљске владе дата су упутства како треба да буду уређене тамнице, што је препуштено локалној политичкој власти – каже Ђурђев. – О томе говоре неки од параграфа правилника, у којима се наводи да све тамнице морају имати лежаљке од дасака, а сваки осуђеник сламњачу, јастук испуњен сламом и вунено ћебе, лако у лето, а тешко у зиму, те да сламњаче морају свака два месеца бити наново пуњене, а ћебад очишћена. Потребни материјал за постеље и осветљење набављао се преко добављача и обрачунавао се као и исхрана месечно. Тамнице су биле сваки дан чишћене, сваких 14 дана пране, а једном годишње кречене.
Осим тога, напомиње Ђурђев, владини комесари, односно срески предстојници, били су дужни да, у присуству надлежне судске власти, често и ненајављено, обилазе тамнице, те да проверавају исхрану, одело, постеље и чистоћу и строго пазе да тамничари дају осуђеницима све што им припада. Свако закидање и безакоње је морало бити санкционисано. Интересантно је да су тамничари који се нису држали тих прописа и сами били кажњавани.
Тито затворен због ситног прекршаја
У време када је Тврђава коначно завршена, Петроварадин је постао административно-војни и шпијунско-обавештајни центар са војном командом на Тврђави, у оквиру које су постојале тамнице. Неки од познатијих затвореника на Петроварадинској тврђави били су француски филозоф Рене Декарт, Ђорђе Петровић Карађорђе, који је интерниран после слома Првог српског устанка, а пре одласка у Русију, потом српски политичар и новинар Јаша Томић, хапшен због убиства Мише Димитријевића и касније због „штампарског преступа”, хрватски песник Антун Густав Матош, југословенски књижевник и нобеловац Иво Андрић, као припадник Младе Босне, али је и Јосип Броз Тито као млади аустријски наредник затворен због ситног прекршаја.
Ј.В.
– За разлику од ранијих времена, када су затвореници често живели о хлебу и води, наредбом је прописано да добијају свакодневно хлеб, порцију супе или чорбе, трипут седмично пола фунте меса, двапут седмично тесто и поврће или пасуљ, редовно кромпир – каже Ђурђев, додајући да, док су били под истрагом, имали су право да се хране о свом трошку, а могла им је и родбина доносити јело. – Уколико је неко од затвореника по својој вољи или по пресуди постио, надлежни су морали водити рачуна о квалитету хране и одговарајућим намирницама.
По признању Магистрата, тамнице су средином 19. века и даље биле у врло лошем стању, па је то био један од разлога што су затвореници често бежали из њих. Тражено је у то доба да се стражарење појача, а тамнице поправе ради безбедности и бољих услова за боравак осуђеника.
С. Ковач