Agrar može mlade da vrati dedovini

Skup će biti upriličen u petak i subotu, 24 i 25. februara, u Požegi i na njemu će biti oko 200 učesnika, od kojih 120 autora.

Član Nacionalnog tima za preporod Srbije i agrarni analitičar Branisilav Gulan ističe da se rešenje za spas sela nalazi u agraru.

- Proizvodnja hrane već decenijama stagnira, a tim poslom se bavi oko 1,4 miliona stanovnika. Od oko 3,4 miliona hektara koji se obrađuju čak više od 217.000 poljoprivrednika su vlasnici svega do dva hektara zemlje - kaže Gulan. - Sela su nekada bila mesta rađanja, veselja, svadbi pa i umiranja. Sada su u njima gleda ko će poslednji da ugasi svetlo, od 4.700 sela na putu nestanka se nalazi čak 1.200 njih. U više od hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika, čak hiljadu mesta nema ni po jednu prodavnicu, 500 sela nema vezu sa svetom. U proteklih nekoliko godina za vreme pandemije kovid-19 umiralo je više od 120.000 žitelja Srbije, a rađalo se manje od 60.000 .To znači da nam se Srbija prazni i da na istoj teritoriji živi sve manje stanovnika.To je pokazao i poslednji popis stanovništva, po kome nas je tek 6,5 miliona. Najviše ima praznih sela u istočnom i južnom delu Srbije i najviše neobrađenih njiva, čak 400.000 do 600.000 hektar ima neobrađenih oranica u južnom delu zemlje.

Gde ima zadruge i život se vraća

Ima nade da se vrati život na selo, smatra Gulan, ali se to ne može dogoditi ođednom. - Oživljavanje sela počelo je akcijom 500 zadruga u 500 sela, koju je pokrenulo Ministarstvo za brigu o selu .Posle četiri godine naša zemlja je dobila 1.100 novih zadruga pa sada imamo 3.000 poljoprivrednih zadruga. Kroz bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara novac je dobilo 207 zadruga. U selima gde ima zadruga vraća se život. Do kraja 2022. godine kupljeno je 1.600 kuća, ali da bi obnovila prazna sela i počele obrađivati zapuštene njive, potrebno je da prođe nekoliko decenija jer su sela bila zapostavljana odmah posle Drugog svetskog rata.

On ističe da je od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove otišlo oko osam miliona stanovnika, koji su u gradskim sredinama ostvarivali egzistenciju, a sada u trećem dobu primetili da im nedostaje selo i da se sve manje proizvodi hrana. - Među njima su mnogi samo nadgledali život na selu i govorili kako Srbija može da nahrani pola Evrope. Međutim, stvarnost je drugačija. Sada je svakodnevno gladno oko 500.000 žitelja a taj broj svakodnevno raste .U 2021. godini pad proizvodnje bio je veći od pet odsto, a u 2022. godini rast pada je nastavljen, čak je veći za osam posto.

Gulan će na naučnom skupu govoriti o navodnjavanju i odvodnjavanju i primećuje da su ove teme sve do skora bile nezamislive u proteklih sedam decenija za rukovodioce i kreatore agrarne politike.

- U Srbiji je prilikom završetka izgradnje hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, daleke 1977. godine, bilo planirano da se navodnjava čak 510.000 hektara njiva i da se odvodnjava još milion hektara - navodi agroekonomsista Branisilav Gulan. - Navodnjavanje je ostalo obećanje svih vlasti i nikada se nije ostvarilo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini je navodnjavano samo 54.639 hektara, što je 1,5 odsto njiva na kojima se proizvodi hrana. Odvodnjavanje je funkconislao do 2005. godine dok nisu bile velike poplave u Vojvodini jer zbog previše mulja sistem nije mogao da primi suvišne vode.1

Z. Delić