Аграр може младе да врати дедовини

Скуп ће бити уприличен у петак и суботу, 24 и 25. фебруара, у Пожеги и на њему ће бити око 200 учесника, од којих 120 аутора.

Члан Националног тима за препород Србије и аграрни аналитичар Бранисилав Гулан истиче да се решење за спас села налази у аграру.

- Производња хране већ деценијама стагнира, а тим послом се бави око 1,4 милиона становника. Од око 3,4 милиона хектара који се обрађују чак више од 217.000 пољопривредника су власници свега до два хектара земље - каже Гулан. - Села су некада била места рађања, весеља, свадби па и умирања. Сада су у њима гледа ко ће последњи да угаси светло, од 4.700 села на путу нестанка се налази чак 1.200 њих. У више од хиљаду села има мање од по 100 становника, чак хиљаду места нема ни по једну продавницу, 500 села нема везу са светом. У протеклих неколико година за време пандемије ковид-19 умирало је више од 120.000 житеља Србије, а рађало се мање од 60.000 .То значи да нам се Србија празни и да на истој територији живи све мање становника.То је показао и последњи попис становништва, по коме нас је тек 6,5 милиона. Највише има празних села у источном и јужном делу Србије и највише необрађених њива, чак 400.000 до 600.000 хектар има необрађених ораница у јужном делу земље.

Где има задруге и живот се враћа

Има наде да се врати живот на село, сматра Гулан, али се то не може догодити ођедном. - Оживљавање села почело је акцијом 500 задруга у 500 села, коју је покренуло Министарство за бригу о селу .После четири године наша земља је добила 1.100 нових задруга па сада имамо 3.000 пољопривредних задруга. Кроз бесповратну помоћ од 2,2 милијарде динара новац је добило 207 задруга. У селима где има задруга враћа се живот. До краја 2022. године купљено је 1.600 кућа, али да би обновила празна села и почеле обрађивати запуштене њиве, потребно је да прође неколико деценија јер су села била запостављана одмах после Другог светског рата.

Он истиче да је од 1950. до 2000. године из села у градове отишло око осам милиона становника, који су у градским срединама остваривали егзистенцију, а сада у трећем добу приметили да им недостаје село и да се све мање производи храна. - Међу њима су многи само надгледали живот на селу и говорили како Србија може да нахрани пола Европе. Међутим, стварност је другачија. Сада је свакодневно гладно око 500.000 житеља а тај број свакодневно расте .У 2021. години пад производње био је већи од пет одсто, а у 2022. години раст пада је настављен, чак је већи за осам посто.

Гулан ће на научном скупу говорити о наводњавању и одводњавању и примећује да су ове теме све до скора биле незамисливе у протеклих седам деценија за руководиоце и креаторе аграрне политике.

- У Србији је приликом завршетка изградње хидросистема Дунав - Тиса - Дунав, далеке 1977. године, било планирано да се наводњава чак 510.000 хектара њива и да се одводњава још милион хектара - наводи агроекономсиста Бранисилав Гулан. - Наводњавање је остало обећање свих власти и никада се није остварило. Према подацима Републичког завода за статистику, у 2022. години је наводњавано само 54.639 хектара, што је 1,5 одсто њива на којима се производи храна. Одводњавање је функцонислао до 2005. године док нису биле велике поплаве у Војводини јер због превише муља систем није могао да прими сувишне воде.1

З. Делић