Radenović: Vrednost centra za odlaganje otpada 100 miliona evra

Ona dodaje da je 50 odsto sredstava koje će biti uloženo u izgradnju centra bespovratni grant evropskih fondova i ističe da je ovo prvi ovakav projekat na Balkanu, koji će primenjivati novu tehnologiju.

Upravaljanje otpadom je nešto što je veoma zahtevno s obzirom da svako od nas proizvodi otpad. Šta god da radimo u toku dana mi proizvedemo neku vrstu otpada. Ceo region oko Novog Sada na najprimitivniji mogući način upravljaju svojim otpadom , odnosno ne upravljamo, sakupljamo ga i deponujemo ga u zemljište  uz neki mali procenat sekundarnog izdvajanja otpada, kaže Radenović.

Dodaje da to znači da resurs koji nam je pred očima uopšte ne koristimo, čak zagađujemo životnu sredinu.

Ono što je suštinska revolucija u upravljanju otpadom u Novom  Sadu jeste da ćemo 90 odsto otpada  koji  stvorimo kao stanovništvo preraditi u jednu čvrstu materiju koja zapravo daje gorivo od otpada i to ćemo koristiti kao energent, objašnjava.

Projekat podrazumeva i edukaciju građana o tome kako da razvrstavaju otpad.

Mi smo već krenuli u primarnu separaciju otpada i na taj način edukaciju našeg stanovništva o tome koliko je važno zapravo razdvojiti otpad na mestu njegovog nastajanja, odnosno u kući. Postavili smo sa partnerima iz Sekorpaka i više od 140 kontejnera za primarno odvajanje stakla u Novom Sadu, navodi Radenović.

Dodaje da je plan da se do kraja 2023. postavi više od 500 kontejnera.

Tu su kontejneri i za papir i za pet ambalažu, odnosno plastične flaše. Sada sa  140 kontejnera za staklo svaki mesec skupimo preko devet tona stakla i recikliramo u centru u Novom Sadu, navodi.

Radenović ističe da će Regionalni centar biti zatvoren u velikim salama  i da je kompletna tehnologija zatvorenog tipa.

Znači, nema nikakvog uticaja na životnu sredinu. Kompletan otpad se dovozi u centar za reciklažu, a to znači da se mehaničkim putem razdvajanjem, odnosno biološkim putem sušenjem i ragradnjom uz pomoć bakterija otpad reciklira. Odvaja se otpad koji se može kasnije reciklirati, a onaj koji je nekoristan pretvaramo u RDF koje je  zapravo gorivo od otpada koji izglada kao suva materija, kaže Radenović.

Objašnjava da zapravo taj otpad ima visokokalorijsku vrednost da je to vrsta alteranativnog goriva koja je u vreme energetske krize posebno važna.

Centar ima višestruki benefit, s jedne strane dobijaćemo energiju iz otpada, a sa druge otpad koji smo do sada bacali koristimo u potpunosti, navela je Radenović. 

Govoreći o postojećim smetlištima, kaže da će ona postojati dok se  ne izgradi centar, a da će posle toga biti zatvorena i sanirana po svim standardima EU.

Dodaje da su projekat radili profesori, ali i građani.

U toku razvoja projekata smo imali nekoliko okruglih stolova gde smo razgovarali sa građanima koji su gravitirali ka tom prostoru , jer su oni najzainteresovaniji. Oni su iznosili sugestije i ono što je bilo realno profesori su prihvatili, kao što je, na primer, da se uz najvidljiviji deo centra podigne zvučna izolacija, zid koji će praktično zatvoriti  vidljivi deo i onemogućiče da zvukovi koji su štetni utiču na ljude, navodi.

Dodaje da se vodilo računa i o otpadnim vodama, a za građane je bilo najznačajnije da se oko samog centra posadi što više zelenila.

To smo čuli i izašli im u susret, tako da je predviđen zeleni pojas oko centra  na površini od 100 hektara, što za lokalnu samoupravu predstavlja izazov, jer je to veliki prostor koji bi trebalo da se ozeleni i to je puno sredstava, navodi Radenović.