Раденовић: Вредност центра за одлагање отпада 100 милиона евра

Она додаје да је 50 одсто средстава које ће бити уложено у изградњу центра бесповратни грант европских фондова и истиче да је ово први овакав пројекат на Балкану, који ће примењивати нову технологију.

Управаљање отпадом је нешто што је веома захтевно с обзиром да свако од нас производи отпад. Шта год да радимо у току дана ми произведемо неку врсту отпада. Цео регион око Новог Сада на најпримитивнији могући начин управљају својим отпадом , односно не управљамо, сакупљамо га и депонујемо га у земљиште  уз неки мали проценат секундарног издвајања отпада, каже Раденовић.

Додаје да то значи да ресурс који нам је пред очима уопште не користимо, чак загађујемо животну средину.

Оно што је суштинска револуција у управљању отпадом у Новом  Саду јесте да ћемо 90 одсто отпада  који  створимо као становништво прерадити у једну чврсту материју која заправо даје гориво од отпада и то ћемо користити као енергент, објашњава.

Пројекат подразумева и едукацију грађана о томе како да разврставају отпад.

Ми смо већ кренули у примарну сепарацију отпада и на тај начин едукацију нашег становништва о томе колико је важно заправо раздвојити отпад на месту његовог настајања, односно у кући. Поставили смо са партнерима из Секорпака и више од 140 контејнера за примарно одвајање стакла у Новом Саду, наводи Раденовић.

Додаје да је план да се до краја 2023. постави више од 500 контејнера.

Ту су контејнери и за папир и за пет амбалажу, односно пластичне флаше. Сада са  140 контејнера за стакло сваки месец скупимо преко девет тона стакла и рециклирамо у центру у Новом Саду, наводи.

Раденовић истиче да ће Регионални центар бити затворен у великим салама  и да је комплетна технологија затвореног типа.

Значи, нема никаквог утицаја на животну средину. Комплетан отпад се довози у центар за рециклажу, а то значи да се механичким путем раздвајањем, односно биолошким путем сушењем и раградњом уз помоћ бактерија отпад рециклира. Одваја се отпад који се може касније рециклирати, а онај који је некористан претварамо у РДФ које је  заправо гориво од отпада који изглада као сува материја, каже Раденовић.

Објашњава да заправо тај отпад има висококалоријску вредност да је то врста алтеранативног горива која је у време енергетске кризе посебно важна.

Центар има вишеструки бенефит, с једне стране добијаћемо енергију из отпада, а са друге отпад који смо до сада бацали користимо у потпуности, навела је Раденовић. 

Говорећи о постојећим сметлиштима, каже да ће она постојати док се  не изгради центар, а да ће после тога бити затворена и санирана по свим стандардима ЕУ.

Додаје да су пројекат радили професори, али и грађани.

У току развоја пројеката смо имали неколико округлих столова где смо разговарали са грађанима који су гравитирали ка том простору , јер су они најзаинтересованији. Они су износили сугестије и оно што је било реално професори су прихватили, као што је, на пример, да се уз највидљивији део центра подигне звучна изолација, зид који ће практично затворити  видљиви део и онемогућиче да звукови који су штетни утичу на људе, наводи.

Додаје да се водило рачуна и о отпадним водама, а за грађане је било најзначајније да се око самог центра посади што више зеленила.

То смо чули и изашли им у сусрет, тако да је предвиђен зелени појас око центра  на површини од 100 хектара, што за локалну самоуправу представља изазов, јер је то велики простор који би требало да се озелени и то је пуно средстава, наводи Раденовић.