Vojvođansko zdravlje: Od korone do stresa koji nije lako savladati

Specijalista medicinske psihologije i licencirani psihoterapeut iz Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine Staša Miloščin kaže kako promene koje mogu da se dogode tokom kovid-19 pandemije, kao i načini na koje pokušava da se suzbije širenje virusa, mogu da utiču na svakoga.

- Među razloge zbog kojih su psiholozi zabrinuti kada je reč o potencijalnim dugotrajnim posledicama kovida-19 spadaju iskustva iz prethodnih pandemija i nacionalnih kriza. Globalna epidemija SARS iz 2003. dovodi se u vezu sa porastom broja samoubistava za 30 odsto među populacijom starijom od 65 godina. Strategije poput karantina, koje su bile neophodne kako bi se maksimalno umanjilo širenje virusa, mogu da imaju negativni psihološki uticaj, te, recimo, da budu uzrok simptoma posttraumatskog stresa, depresije i nesanice – kazao je Miloščin.

Navodi kako je prema podacima nekih zemalja još sa početka pandemije, u martu 2020. godine, 49,9 odsto ljudi iskusilo visoku anksioznost. To svakako utiče i na fizičko blagostanje velikog broja ljudi. Rezultati novijih istraživanja pokazuju da i sam virus u bitnoj meri direktno pogađa ljudski sistem za odgovor na stres.

Disanje, meditacija, vežbanje

- Bitno je da svakodnevno vodimo računa o sopstvenom opštem telesnom stanju: da dišemo duboko, istegnemo se povremeno, meditiramo po potrebi, da nastojimo da jedemo zdrave i izbalansirane obroke, da fizički vežbamo redovno, šetamo, odnosno da svakog dana budemo bar dva sata izloženi dnevnoj svetlosti, da obezbedimo sebi dovoljno sna, a to je između sedam i devet sati sna, da izbegavamo preteranu konzumaciju alkohola - savetuje Miloščin.

- Pojedini stručnjaci ukazuju na kliničke podatke da sada ima bar za petinu više stanovništva sa značajnim hormonskim disbalansom nego pre pandemije. Kako kažu, verovatno je da anksioznost, koja je posledica kovida, uključujući strah od bolesti, zatvaranja i uznemirujuće promene životnih navika, izaziva primetan porast broja ljudi koji pokazuju značajne promene hormona u poslednjih nekoliko godina – kaže Miloščin.

Ocenjuje kako je ovo zabrinjavajuće, jer dugoročna neravnoteža može da ima negativne posledice na zdravlje ljudi. Ako se ne leče, hormonski poremećaji mogu da dovedu do širokog spektra bolesti, od depresije do neplodnosti i srčanih problema.

- Tipični rani simptomi hormonske neravnoteže mogu da budu umor, promene raspoloženja, problemi sa varenjem. Neobjašnjivo povećanje ili gubitak težine, anksioznost ili depresija, obilne ili učestalije menstruacije, zaustavljena ili izostala menstruacija, erektilna disfunkcija, gubitak ili stanjivanje kose, noćno znojenje, kao i promene na koži – nabraja psihoterapeut Miloščin i dodaje kako pojava pandemije kovid-19 može da bude i jeste stresna za mnoge ljude, a strah i anksioznost zbog bolesti mogu da budu izraženi i da izazovu snažne emocije i kod odraslih i kod dece.

Svako različito reaguje na stresne situacije. Način na koji reagujemo na epidemiju može da zavisi od porekla, od stvari koje nas razlikuju, od drugih ljudi i zajednice u kojoj živimo.

Rani znaci stresa

- Rani i upozoravajući znaci stresa su promena nivoa energije i aktivnosti povećanje razdražljivosti, problemi sa opuštanjem ili spavanjem, preterana briga ili plakanje, teškoće u komunikaciji ili slušanju, teškoće u pružanju ili prihvatanju pomoći, fizički problemi poput bolova u stomaku i glavobolje, gubitak apetita ili previše ishrane, znojenje, drhtanje, osećanje anksioznosti, straha, depresije, krivice, besa, bespomoćnosti ili preplavljenost tugom, teškoće u pamćenju, koncentraciji ili razmišljanju – navodi Miloščin.

- U zavisnosti od ličnih karakteristika, odnosno karakteristika ličnosti svako od nas doživeće kriznu situaciju na različit način, a neke populacione grupe mogu snažnije da reagovuju na stres od drugih. Među njima su stariji od šezdeset godina i osobe sa hroničnim bolestima, deca i tinejyeri, lekari i medicinske sestre, kao i druge osobe u okviru zdravstvenog sistema, osobe sa psihičkim poremećajima i zavisnici od psihoaktivnih supstanci – kaže Miloščin.

Stres tokom izbijanja zarazne bolesti i trajanja pandemije dakle može da ostavi posledice, jer ljudi osećaju strah i brigu za sopstveno zdravlje i zdravlje vaših najbližih osoba, kao što su članovi porodice, prijatelji, partner. Javljaju se promene u ritmu spavanja (bežanje u san), otežano uspavljivanje (nesanica) i poteškoće sa koncentracijom, dolazi do poremećaja ishrane (gubitak apetita ili povećano uzimanje hrane), pogoršanja hroničnih zdravstvenih problema, dolazi do povećane upotrebe psihoaktivnih supstanci (alkohola, duvana ili droga).

Kako bismo mogli da kontrolišemo stres i suočimo se sa njim, trebalo bi da prepoznamo kako naša iskustva iz prošlosti utiču na naš način razmišljanja i osećanja prema ovom događaju i razmislimo kako smo upravljali svojim mislima, emocijama i ponašanjem u prošlim događajima.

- Važno je da znamo da je osećanje stresa, depresije, krivice ili ljutnje uobičajen posle događaja poput epidemije zarazne bolesti, čak i kada vama direktno ne preti. U kriznim situacijama se po navici fokusiramo na strahove i negativnost. Da bismo održali svoju psihološku ravnotežu, posebno je važno da se fokusiramo na dobre, pozitivne stvari, kao i na sopstvene snage – savetuje Miloščin.

Stoga je, napominje, važno je da se zapitamo i damo sebi odgovor na pitanja: Šta me podstiče? Šta me podržava?

- Struktura aktivnosti pruža sigurnost. Imajte uobičajeno vreme za ustajanje, rad, večeru, uživanje u slobodnom vremenu, odlazak u krevet. Uspostavite ravnotežu između svakodnevne rutine i potrebe da se dani razlikuju, a postavljanje i postizanje ciljeva pruža doživljaj kontrole – ističe Miloščin.

Kaže i kako postoje zdravi načini kojima možemo da se suprotstavljamo stresu i stoga je neophodno da budemo adekvatno informisani da bismo sebi umanjili stres. Poznavanjem pravih činjienica o kovid-19 i sprečavanjem širenja glasina pomažemo sebi da umanjimo i stres i stigmatizovanost. Razumevanjem ličnog rizika, kao i rizika nama bliskih osoba može nam pomoći da eventualni novi nalet pandemije bude manje stresan.

Osobe koje imaju od ranije postavljenu dijagnozu psihičkog poremećaja ili poremećaja zloupotrebe supstanci mogu da budu posebno ranjive u vanrednim okolnostima, a i u kasnijem toku, stoga je neophodno da nastave sa lečenjem, kao i da budu svesne eventualnih novih simptoma ili simptoma koji se pogoršavaju. U slučaju novih ili simptoma koji se pogoršavaju neophodno je da se jave kod svog nadležnog lekara umesto otpočinjanja bilo kakvog samolečenja.

Istraživanja su pokazala kako vežbe disanja mogu efikasno da ublaže anksioznost. Miloščin objašnjava kako se radi o vrlo jednostavnoj i nezahtevnoj tehnici koja ne oduzima mnogo vremena.

- U nastalim okolnostima stručnjaci je preporučuju građanstvu, osobama koje imaju od ranije neke mentalne poteškoće, kao i svim zdravstvenim radnicima i osobama pomagačkih struka. Mnoge osobe koje osećaju napetost i anksioznost dišu ubrzano i površno, podižući gornji deo grudnog koša. Ovo nepravilno plitko disanje još više doprinosi osećanju anksioznosti i napetosti, dok samo mirno, usporeno, dijafragmalno disanje smanjuje osećanje napetosti i anksioznosti. Trbušno disanje je pravilno disanje i ljudi bi bili zdraviji kada bi automatski disali usporeno i pretežno trbušno. Nastojte da dišete trbušno uvek kada ste napeti, kao i tokom opuštanja uz slušanje muzike ili progresivne mišićne relaksacije – preporučuje Miloščin.

Kako objašnjava, preporuke za vežbe disanja nastale su na Klinici za psihijatriju UKCV na temelju višegodišnje primene ovih vežbi sa ciljem ublažavanja anksioznosti. Namenjene su svima koji žele da poboljšaju i unaprede svoje fizičko i mentalno zdravlje.

Za osobe koje se leče od anksioznih poremećaja vežbe disanja bi trebalo da budu sastavni deo lečenja. Posebno su korisne za osobe kod kojih stres može dodatno da utiče na pogoršanje mentalnog zdravlja. U kriznim situacijama, vežbe disanja se naročito preporučuju zdravstvenim radnicima i osobama drugih pomagačkih struka za samokontrolu anksioznosti i stresa:

- Ukoliko želite naučiti pravilno disanje, bilo bi dobro vežbu započeti ležeći na leđima, s jednom rukom ispod rebarnog luka, a drugom na gornjem delu grudnog koša. Dok radite vežbe disanja neka telo bude opušteno. Prilikom udisaja širimo donji deo grudnog koša i spuštamo dijafragmu, a pritom se trbuh blago zaobli, a možete da zamislite kako polako naduvavate loptu. Ruka koja počiva ispod rebarnog luka se pomiče prema gore, a druga ruka koja je položena na gornjem prsnom košu ostaje nepomična. Ako smo obe ruke postavili tako da su nam srednji prsti spojeni i položili ih na trbuh ispod rebarnog luka, oni će se kod pravilnog disanja kod udisaja razdvojiti, a kod izdisaja će se spojiti. Kod izdaha trbuh uvlačite prema kičmi i tada možete zamisliti da se lopta prazni – objašnjava Miloščin.

Vežba može da se radi i sedeći. Miloščin kaže kako treba da se sedne na stolicu i da se opusti telo, a zatim sklopite ruke iza vrata i laktove usmerite prema spolja. Ruke podignute iznad glave doprinose istezanju grudnih mišića i njihovoj delimičnoj imobilizaciji, što doprinosi razvijanju svesti o dijafragmalnom, trbušnom, disanju. Diše se na isti način kao kod vežbe disanja u ležećem položaju, udahne se polako, podižući trbuh prema spolja, a izdahne se uvlačeći trbuh prema unutra, prema kičmenom stubu, kao da želite da priljubite svoj trbuh uz kičmu.

Distanciranje od vesti

- Važno je praviti pauze od gledanja, čitanja ili slušanja vesti u vezi sa pandemijom kovid-19, uključujući i one u socijalnim medijima. Budimo upoznati kako postupati u slučaju da smo bolesni i zabrinuti u vezi kovid-19. Neophodno je obavezno posetiti odgovarajućeg lekara, umesto otpočinjanja bilo kakvog samolečenja. Neophodno je i da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju, ono utiče na način na koji savladavamo stres, kako uspostavljamo odnose sa drugima i kakve izbore pravimo u vanrednim okolnostima – preporučuje Miloščin.

- Obezbedite sebi dovoljno vremena da se opustite i nastojte da se bavite aktivnostima u kojima uživate. Briga o porodici i prijateljima može biti dobar način da pojedinac umanji vlastiti stres, da se oseti socijalno povezanim, manje usamljenim ili izolovanim, ali mora biti u ravnoteži sa brigom i negom i za nas same. Povežite se sa drugima. Razgovarajte sa ljudima sa kojima ste bliski u vezi sa vlastitim brigama i oko toga kako se osećate. Povežite se sa udruženjima i organizacijama za koje pokazujete ličnu zainteresovanost. Ovo se pojavilo kao prioritet dok su u toku bile mere socijalnog distanciranja, ali i sada je neophodno dalje održavati onlajn povezanost preko društvenih mreža, aplikacija,telefonom, ili mejlom – poručuje Miloščin.

Naglašava kako je važno i da se informišemo na koji način možemo, po potrebi, dobiti i usluge psihološke podrške, savetovanja ili psihoterapije i to bilo ličnim susretom, telefonom ili onlajn na internetu, kao i preko društvenih mreža ili aplikacija.

Ljubica Petrović