Vojvođansko zdravlje: Negativne posledice korone trajaće duže od pandemije

- Zabrinutost za ishod bolesti, neizvesnost, strah, socijalna izolacija, ograničenje kretanja, gubitak prihoda zbog sprečenosti za rad, briga oko pružanja adekvatne zdravstvene zaštite su ozbiljni uzročnici snažne kolektivne tenzije koja najčešće dovodi do depresije, anksioznosti, zloupotrebe sedativa, psihoaktivnih supstanci (PAS) i alkohola, neurokognitivnog deficita i suicida - kaže specijalista psihijatrije i sudske psihijatrije dr Ana Marković iz

Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Pandemija je imala razoran uticaj na starije osobe, jer je povećavala rizik od nepovoljnog ishoda, pojave komplika­-cija i smrti. Čak i nakon preležanog kovida javljale su se posledice koje su za zdravstvenu zaštitu, društvo i ekonomiju bili i jesu veliki problem.

- Stanovništvo stari i imamo 15 do 20 odsto starijih od 65 godina u Srbiji. Najčešći psihijatrijski poremećaji kod starijih osoba su demencija i depresija. Danas je životni vek duži, te to znači da će i broj osoba obolelih od Alchajmerove demencije rasti, odnosno da će se udvostručavati svakih 20 godina - navodi dr Marković.

Kako objašnjava, važno je razlikovati demenciju od depresije kod starijih osoba koje su često nezainteresovane, povučene, usporene, slabog apetita i sa raspoloženjem koje je „ravna linija“. Takođe treba razlikovati normalno starenje od blagog kognitivnog poremećeja i početnih znakova demencije.

- Najstresogeniji aspekt korone za starije osobe su nepredvidivost, neizvesnost u vezi sa kontrolom bolesti i procenom rizika, strah od nedostupnosti zdravstvenih službi, odnosno nabavke lekova koje redovno uzimaju, boravak u ograničenom prostoru, bez kontakata sa decom ili rođacima. Neki od njih su funkcionisali u svom svetu, bez jasnog uvida u dešavanja u okruženju, što je svakako negativno uticalo na njih, te indukovalo brojne probleme i rizike. Prema istraživanjima koja su rađena u periodu samoizolacije, restrikcije socijalnih kontakata i karantina, čak i kad su kraći od nekoliko dana, mogu da imaju dugoročne posledice na mentalno zdravlje i do tri godine kasnije - kaže dr Marković.

Vakcinacija starijih dala odlične rezultate

- Vakcinacija starijih osoba  je dala odlične rezultate, pa je kod onih koji su završilu ciklus vakcinacije rizik od infekcije bio manji 75 odsto, rizik da završe  u bolnici 82 odsto, a 80 odsto manji rizik od smrti, tako da se kod starijih osoba svakako savetuje primena „buster“ doza vakcine protiv kovida, jer smanjuje morbiditet i mortalitet - navodi dr Marković.

Samoća, odnosno osećaj usamljenosti, napuštenosti od društva i porodice, utiče na ljudski organizam, isto kao i fizička povreda. Socijalna smo bića i većina naših aktivnosti je usmerena ka drugim ljudima. Svoje postojanje dokazujemo i u interakcijama sa drugim osobama, a izolovanost šalje poruku da nešto nije u redu. Zona ličnog komfora je ugrožena i to utiče na promenu raspoloženja i javlja se osećaj bespomoćnosti, napuštenosti, ugroženosti, beznađa, na kraju očaja.

- Pritom, većina starih je tehnički nesvesna, bez mogućnosti da ostvare virtuelnu komunikaciju sa okolinom, prepuštena sredini i društvu u kome žive. U takvoj klimi mnogo znače jasni i konkretni potezi zajednice, koji se ogledaju u telefonskim pozivima, obilascima, podmirivanjem osnovnih potreba za namirnicama, ali i lekovima ili pomoć u ukazivanju stručne, lekarske pomoći. To znači prevenciju smrtnih ishoda, znači očuvanje zdravlja starijih sugrađana. Znači davanje primera mlađima kako treba da se ophode prema nemoćnima, razvijaju duh humanosti i empatije prema ljudima na konkretnim primerima - savetuje dr Marković.

Tokom „prvog udara“ pandemije među starijom populacijom zastupljenost simptoma anksioznosti bila je 41 odsto i depresivnosti 22 odsto, što je gotovo dvostuko više anksioznosti  u poređenju sa drugim zemljama, a izjednačeno u pogledu depresivnosti.

- Ova diskrepanca u rezultatima posledica je najpre kulturoloških razlika, ali i efikasnosti javnozdravstvenih vlasti države u suzbijanju prvog talasa i u primenjivanju najstrožijih mera, poput vanrednog stanja, ograničenja kretanja i socijalnih kontakata. Naročito na početku, kada je dnevno bilo svega četvoro do petoro novozaraženih, te je epidemija relativno brzo obuzdana, ali je to sve zajedno ostavilo značajan trag na mentalno zdravlje opšte populacije - napominje dr Marković.

- Istraživanja su pokazala da je kod 44 odsto osoba došlo do pada kvaliteta života. Važno je napomenuti da pol, godine života i težina kliničke slike nemaju značajan uticaj na pojavu postkovid sindroma, dok je najveći broj osoba koje su preležale ovu infekciju svoje mentalno stalje opisivalo kao „maglu u mozgu“ ili “mentalnu maglu” - napominje dr Marković.

Kod starijih osoba simptomi su nekada bili i atipični za kovid, pa su javljala odsutnost, zbunjenost, dezorijentacija, letargija. Nekada su odjednom prestajali da govore, dešavalo se da gube svest, što je često delovalo kao da se radi o moždanom udaru.

- Samo starenje je istaknuti faktor rizika za tešku kliničku sliku, pa i smrt od kovida. Smatra se da disregulacija imunološke funkcije i zapaljenje, igraju glavnu ulogu u toj „ranjivosti“ kod starijih osoba. Kao vrlo česti simtomi kod ove populacije, pojavljuju se neurološki simptomi kao što su glavobolja, mialgija, anosmija, delirijum, slabost ekstremiteta, ali i neurokognitivna oštećenja - navodi dr Marković.

Smatra se da su najčešći pratioci pandemije korone teška anksioznost i nelečena depresija. Prisustvo simptoma kao što su anksioznost, depresivnost uz kognitivna oštećenja i razvoj posttraumatskog stresnog poremećaja kod ljudi koji su imali kovid, povezani su sa psihološkim faktorima i neurobiološkim promenama. Anksioznost i depresivnost mogu da pogoršaju tok ove infekcije i obrnuto. Prema procenama stručnjaka, negativne posledice pandemije održavaće se dugo nakon njenog prestanka.

- Kod svake pete osobe tokom prva tri meseca, a kod svake treće osobe posle šest meseci od infekcije postoje neki od psihijatrijskih simptoma. Čak 87 odsto osoba nakon preleženog kovida tokom prva dva meseca ima bar jedan od simptoma - navodi dr Marković.

Dr Marković savetuje svima da se fokusiraju se na ono što je u njihovoj moći, da se informišu iz pouzdanih izvora i budu umereni u tome, da planiraju vreme u toku dana i obavezno uvedu fizičku aktivnost kao sastavni deo dana, da kontaktiraju s prijateljima i porodicom, ne odustaju od svog društvenog života, da ne odustaju od humora, jer i u teškim vremenima smeh donosi radost i zadovoljstvo i da se ne ustručavaju da potraže stručnu pomoć.

Pored toga što simptomi kod postkovid sindroma traju dugo, oni mogu i da fluktuiraju i recidiviraju. Ne postoji registar postkovid pacijenata niti specijalizovane ustanove za lečenje ovakvih pacijenata, lečenja su individualna i zahtevaju ozbiljan angažman brojnih službi. Neki autori ove simptome grupišu te tako pored opštih postoje respiratorni, kardiovaskularni, endokrini, neurološki i psihološki simptomi.

Istraživanja koja su sprovođena u Srbiji pokazala su da su stres, anksioznost i depresivnost bili povišeni najviše za vreme trajanja karantina i da je sa tim najviše bio povezan osećaj bespomoćnosti, a nasuprot toga dobro zdravlje i viši ekonomsko-socijalni status povezani su sa nižim intezitetom anksioznosti, depresije i stresa.

- Da bi se uopšte utvrdilo šta postkovid sindrom predstavlja. bilo je potrebno da se prati stanje pacijenata u što dužem vremenskom periodu. Kod pacijenata koji su praćeni tokom 30 do 50 meseci u skoro 40 odsto slučajeva pojavila depresivna simptomatika, što predstavlja ogroman porast u odnosu na prevalencu bilo kog drugog psihijatrijskog poremećaja pre infekcije. Praćenjem pacijenata koji su tokom infekcije bili teško respiratorno kompromitovani ustanovljeno je prisustvo neurokognitivnog deficita kod njih 73 odsto nakon otpusta iz bolnice, odnosno u 47 odsto nakon dve godine - napominje dr Marković.

Upravo su razvoj depresije, anksioznosti, kao i razvoj posttraumatskog stresnog poremećaja uz abnormalost sna, najčešće povezani sa suicidalnim ponašanjem nakon kovid infekcije. Utvrđeno je da kod osoba koje su depresivne nakon infekcije, rizik da pokušaju suicid 25 puta veći u odnosu na opštu populaciju, a taj rizik povećavaju stanja hroničnog bola i prisustvo drugih bolesti.

Posebnu kategoriju čine osobe sa mentalnim poremećajem koje su preležale kovid. Sistemsko zapaljenje oštećuje moždani parenhim i oštećuje moždano-krvnu barijeru, dolazi do izmene neurotransmisije, odnosno do smanjenja nivoa serotonina. Ukoliko se depresivni poremećaj ne prepozna i ne leči adekvatno, ishod će biti lošiji, a postoji povećan rizik od smrtnosti od svih uzroka.

- Karantin i izolacija  najčešće dovode do pogoršanja kod hroničnih mentalnih poremećaja. Kod 75 odsto onih koji imaju dijagnostikovan mentalni poremećaj postojali su znaci povišene anksioznosti, a čak trećina pacijenata sa mentalnim poremećajima je imala suicidalne misli i podsticaje. Istraživanja pokazuju da će se takav trend porasta pokušaja suicida i samog suicida nastaviti dok traje pandemija - objašnjava dr Marković.

Prema njenim rečima, pored toga što nas je ova pandemija suočila sa brojnim izazovima, ona nas je mnogo toga naučila, pa i to da je javno zdravlje najveći nacionalni resurs, kao i to da još puno može i mora da se uči na polju prevencije i zdravstvenog prosvećivanja, a da je kriza uvek prilika da shvatimo šta su prave vrednosti i da vidimo bolje.

Ljubica Petrović