Počele probe Gogoljevog „Revizora” u koprodukciji SNP-a i Pozorišta mladih
Počele su probe Gogoljevog „Revizora“, u režiji Petra Jovanovića, koji je, inače, i predložio upravama dva novosadska teatra - Srpskom narodnom pozorištu i Pozorištu mladih, da zajedničkim snagama naprave predstavu. Prva proba upriličena je prvog novembarskog dana u Srpskom narodnom pozorištu, gde su ansambl ove predstave pozdravili direktor Drame SNP-a Milovan Filipović i direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović.
Glumačku ekipu čine: Darko Radojević, Strahinja Bojović, Jovana Balašević, Emilija Milosavljević, Ervin Hadžimurtezić, Tanja Pjevac, Marija Radovanov, Marko Savković, Danilo Milovanović i Ivan Đurić.
Dramaturškinja je Nikolina Đukanović, kostimografkinja je Milica Grbić Komazec, scenografkinja je Marija Kalabić, a kompozitor je Bojan Milinković. Premijera je najavljena za 25. januar na sceni Pozorišta mladih, a zamišljeno je da se u prvom periodu “Revizor” tu igra na sceni, a potom će u SNP-u, što je, kako kažu, takođe nešto što se, kao praksa, isprobava prvi put, bar u Novom Sadu.
- Živimo u vremenu provizornosti i privremenosti, u vremenu konstantnog v.d. stanja u kojem nam je život determinisan iščekivanjem da ta privremenost prođe, dok se istovremeno navikavamo na nju – ukazuju u ovim teatrima. - To je premisa je od koje je krenuo reditelj Petar Jovanović govoreći glumcima kakvog “Revizora” bi u narednim nedeljama da napravi sa njima...
„Ta privremena egzistencija neodređenog trajanja (privremeno povremeni poslovi na koje smo prinuđeni da pristajemo, privremeno zatvaranje ulica, pripremena popravka kolovoza, privremeno grejanje, privremeno uvođenje sankcija, privremene tablice, privremena vlada, privremeno zatvoren ili otvoren bulevar, privremna gradilišta rasuta po celom gradu koja stvaraju ne baš privremeni osećaj prljavštine, smeća i neurednosti...) u čoveku stvara osećaj privremenosti kao nečeg normalnog, što uveliko podseća na psihologiju logoraša iz Drugog svetskog rata. Mi smo na vrlo sličan način, smatra reditelj, svedeni na tu logorašku psihologiju opstanka, čekanja da nešto prođe, a prolazi samo život...
- To međuvreme, taj život od danas do sutra, koji je suštinski bez neke ideje o sadašnjosti i budućnosti, okvir je u kojem se mora pronaći neki humor da bi se opstalo, da bi život imao smisla - kaže Petar Jovanović.
Reditelj podseća da je okvir te privremenosti za Gogoljeve junake kreirao njihov imperator - Nikolaj I. „On je bio čovek koji je izgradio ogroman državni aparat, tajne službe uveo je na najšira moguća vrata, otvaranje svačije pošte bilo je kao dobar dan, doušništvo je postalo osnovno zanimanje ljudi, a mreža žbirova i cinkaroša bila je nesaglediva: od dvoje koji sede za stolom - troje je radilo za službu... Ako sve ovo na nešto podseća, to je privremeno, sačekajmo da nas taj osećaj prođe... Jer, ekipa predstave neće se baviti politikom, niti dnevno-političkim događajima, iako je sve oko nas politika, iako sve izgleda upravo kao da je ceo svet pozornica na kojoj upravo politika igra danas, makar s Gogoljem u rukama...“
N. P-j.