Ena Popov i Milenko Krišan: Jutarnji program je ozbiljan dril

„Meni je mnogo lakše da radim uživo nego da snimam emisije jer sam ja od svog prvog pojavljivanja pred kamerama radila uživo i ja se tu dobro osećam”, kaže šarmantna Ena Popov dodajući da joj izuzetno odgovara da radi jutarnji program u ovom periodu života jer joj ne bi prijalo da radi samo zabavu.

Njen kolega, naočiti Milenko Krišan koji nas već šestu sezonu vodi kroz RTV jutra kaže da najveću pažnju posvećuju pričama običnih ljudi.

„Povratna reakcija gledalaca je pokazala da ih to najviše zanima. Stoga nam je i jedna od najvećih inspiracija emisija „Petkazanje” kolege Bore Otića”, kaže Milenko a Ena dodaje da oni osim priča i informacija pružaju i neku toplinu koja ljudima omogućava lep početak dana.

Da li ste jutarnji tipovi ili spadate u ljude koji ne progovaraju pre prve kafe?

Ena: Apsolutno sam jutarnji tip, kad god ustanem ja uvek mogu da pričam, to pretpostavljam da su i gledaoci zaključili družeći se sa mnom neovisno u kom terminu radim. Ujutru mogu odmah da razgovaram, nasmejana sam i vesela i započinjem dan i u 5 ujutru kao sam ustala u deset. Ionako ne mogu više da spavam do 10 otkako sam postala majka. Kako su došla deca, jutarnji program mi ne pada teško.

Milenko: Nisam jutarnji tip ali volim ujutru da pričam i to rado činim bez obzira na to kada legnem, a ne legnem nikada pre ponoći. Na obaveze jutarnjeg programa sam se već navikao, ovo mi je peta ili šesta sezona. Navikao sam da se budim oko 4, po difoltu sam već potpuno budan i spreman u 7 sati. Jutarnji program od tri i po sata je ozbiljan format emisije koji ide uživo i iziskuje i budnost i prisutnost i koncentraciju.

Kažu kolege da su voditelji jutarnjeg programa najinformisaniji novinari. Da li se slažete s ovom konstatacijom?

Ena: Ja sam 21 godinu radila zabavni a sada evo već godinu dana sam deo informativne redakcije u koju spada Jutarnji program i definitivno sam sada najinformisanija, što kaže i moje okruženje, posebno ukućani. Često suprug ume da me pita: „Šta se sve dešava danas, gde idemo, šta radimo, da li znaš gde su radovi na putu, kako ide poljoprivreda, makro i mikroekonomija, ha ha... Ukoliko se on nije informisao tog dana, zna da ja svakako raspolažem tim informacijama.

Ena je imala ozbiljnu pevačku karijeru, a videli smo i da Milenko ume da zapeva u emisiji Tok šou na KTV-u. Je li istina da pevate u pauzama snimanja i da li ćemo vas možda nekada čuti u programu?

Ena: Mi inače dok traju pauze pevamo konstantno. Milenko ume da mi lupka ritam po stolu, a ja pevam, tako da smo kao neki bend, s tim što ja više pevam.

Milenko: Istina, ja više imam osećaj za ritam, mogu da recitujem i da slušam. To što je bilo na KTV-u je bilo u sklopu te emisje koja je tog tipa i u skladu s godinama a sada, iz ovog ugla, mislim da se to neće ponoviti. Mogu da odrecitujem „Tišinu” od Bajage.

A koja je to tajna veza sa pesmom „Dok hodaš ne zastajkuješ”?

- Prvu postavu „Riblje čorbe” činili su Bora, Bajaga, Vicko, Miša i Rajko Kojić koji je iz mog rodnog sela Jarkovca i zato mi je ta pesma posebno draga, i taj bend i naravno Rajkova solo deonica u pesmi „Dok hodaš ne zastajkuješ” koja je izabrana za jednu od najlepših solo deonica u istoriji rokenrola. Cela njegova rok karijera je ostavila poseban utisak na mene i uvek mi je na neki način inspiracija kao i ta čuvena prva generacija „Riblje čorbe”.

Ena, kada možemo da očekujemo tvoju kulinarsku emisiju na RTV?

Ena: Koliko imam informaciju od uredništva RTV-a, emitovanje bi trebalo da počne krajem oktobra, početkom novembra. To će biti kratka forma do 10 minuta jer mislim da se duže od toga ljudima ne zadržava pažnja zahvaljujući društvenim mrežama gde recepti traju 30 sekundi. Volela bih da savremenim kulinarima približimo neke recepte koji im neće oduzeti puno vremena a opet će oduševiti nepca svojih gostiju.

Milenko, ti si pre informative bio deo sportske redakcije, možemo li da očekujemo neku autorsku sportsku emisiju na RTV-u?

Milenko: Sport i sportisti su deo mog okruženja i mimo posla. Nedavno sam uradio razgovor s Bojanom Milenković s kojom se i družim duži niz godina, zatim s Aleksandrom Kukoljem, svetskim vicešampionom u džudou. To je nešto što mene zaista interesuje i mislim da našoj televiziji nedostaje jedan sportski tok-šou ali videćemo da li će se to ostvariti. Ja sam svakako otvoren za taj vid saradnje i mislim da je Jutarnji program ozbiljan dril i da je svako ko ovo prođe, spreman je za izazove.

Tvoje sportske priloge ljudi mogu da vide i na tvom Jutjub kanalu...

Milenko: Jutjub kanal je praktično samo započet i nisam imao neke velike planove, ali zaista su ti razgovori koje sam radio sa sportistima bili drugačiji od onog što nude druge televizije te sam hteo da to bude kao neka vrsta arhive koja može da se pogleda u svakom trenutku. Nisam radio na razvijanju Jutjub kanala, možda je to greška. Nisam pratio trendove i na nedeljnom nivou izbacivao sadržaj ali to ne znači da to neće biti slučaj ubuduće.

Ena, ti si izuzetno prisutna na društvenim mrežama, kako se boriš sa konstantnim komentarisanjem profesionalnog ali privatnog dela života?  

- Ja se sa komentarima na svoj račun susrećem još od rane mladosti i ne mogu reći da su mi kada sam bila mlada padali lako. Ja sam imala neki odbrambeni mehanizam i trudila sam da me to ne pogađa ali je ipak suštinski ostavilo traga po moje samopouzdanje i moju dušu i tek sada vidim da neke stvari izlaze na površinu i radim na njima. Da li sam imuna na to danas? Nisam! Ali mnogo manje me tangira nego ranije. Ostvarila sam se i kao majka, imam supruga, porodicu i zaista živim jednim kvalitetnim i lepim životom tako da i ako me nešto pogodi, ja se fokusiram na sve lepe stvari u svom životu i shvatim koliko je sve što imam veliki blagoslov. Ne znam kako se do kraja ostaje potpuno imun na loše komentare. Srećom ja imam 66.000 pristojnih pratilaca i jako retko dobijem neki loš komentar.

Budući da imate prilično puno obaveza i vodite aktivne živote šta je ono što uvek ostavljate po strani, a za šta biste voleli da imate više vremena?

Ena: Ono što stalno ostavljam po strani je iskorišćenje svog punog potencijala i to stalno odlažem pa bih volela da ispunim to obećanje koje sam dala sebi da zaista iskoristim svoje kapacitete i ostvarim svoj pun potencijal.

Milenko: Jahanje uvek ostavljam po strani, nevoljno. Jašem u Bačkoj Palanci i u krugu Novog Sada. Imam dosta prijatelja koji se bave konjičkim sportom. Nažalost, još uvek nemam svog konja ali to je nešto što jako volim jer me opušta dodir sa prirodom i životinjama. Kada je to jednom nedeljno ili mesečno, onda se samo još više zaželim jer bih to praktikovao dva do tri puta nedeljno. Volim sve što je u dodiru s prirodom, volim i lov i pecanje, ali jahanje je nešto posebno.

Snežana Milanović