Na književnom konkursu pola miliona za dečiji roman Miroslava Jovanovića

Pisac Miroslav Jovanović primio je glavnu nagradu u bruto iznosu od 500 000 dinara.



"Veoma sam zahvalan izdavačkoj kući “Klett” koja je ovim velikim konkursom omogućila najmlađima da čitaju, jer se odavno priča kako deca ne čitaju tako mnogo. Tako je Klett pružio šansu da i deca imaju svoje štivo, ds se mladi uvedu u svet književnosti", izjavio je laureat Miroslav Jovanović i dodao da je ideja njegovog prvonagrađenog romana o junakinji - tinejdžerki Milici bila da se deca ugledaju na heroje mnogih književnih dela.



Osim novčanog iznosa, nagrađeni ima tu privilegiju da će mu roman biti štampan u prvom tiražu u čak 10 000 primeraka.



Pisac Jovanović je objavljivao veliki broj pesama i kratkih priča u mnogim regionalnim časopisima i novinama za koje je dobijao nagrade.



Veliku ljubav prema kinematografiji pretočio je i u pisanje scenarija za dva igrana filma i jednu televizijsku seriju, a ti projekti su u pripremi.



Osim prve nagrade, u šestom kolu ove edicije za najmlađe, naći će se objavljeni i drugi romani.



Autorka Branka Baretić Milenković je izabrana za roman "Dve zime", koji govori o nesrećnoj prodici u kojoj trpe deca, a roditelji im se razvode, jer više nema ljubavi.



Spisateljica je emotivno govorila o svom delu, jer je život profesionalno posvetila deci, radila je u Baletskoj školi, pisala drame za pozorište upravo za najmađe, tako da ovo gleda skoro kao krunu svog stvaralaštva za najmlađe.



Aleksandra Stojkov Pavlović je prema žiriju odabrana prema svom romanu prvencu "Avanture Beograda Đorđevića”, koja je izjavila da se kao diplomirani inženjer bezbednosti nikada nije bavila pisanjem, osim davno kada je morala da piše sastave u školi, tako da je ovo za nju veliki podvig i ogromno prijatno iznenađenje, jer je u kratkom roku uspela da završi delo.



Spisateljica Marija Markov Ilić se istakla na 6. Kletovom konkursu sa knjigom "Maša u Ulici na gredu", što joj je prvi roman, jer je do sada pisala druge forme za decu, dok je filmski publicista i teoretičar Vladimir Kolarić izdvojen zbog romana "Priznanja i sećanja", koji govori o ocu i sinu, i tome kako je sin kao u pravom životu, uspeo svog tatu da izvuče iz rupe, odnosno velike nevolje.



Prvi put ove godine, Stručni žiri je dodelio priznanje i najmlađem učesniku konkursa - Ognjenu Jovanoviću koji ima svega 13 godina, za prvi roman “Avanture Harlana Noćnog”, što je bilo i najveće iznenađenje ovog Konkursa.



Podsetimo, prošle godine, za najbolji je izabran roman “Četiri karte za Havanu” autorke Biljane Marković Jevtić.



Profesorka srpskog jezika Dragana Ćećez Iljukić ukratko je predstavila svih pet odabranih romana kroz njihov sadržaj i suštinu, posebno je akcenat stavljen na prvoplasirani “Moji heroji i ja”, analizirala je teme tih dela i ukazala na činjenicu da sa decom treba da se stalno priča o književnosti, a ne samo pred Beogradski sajam knjiga.



Ona je primetila da je brojnost Glavnog žirija od 150 nastavnika srpskog jezika i književnosti uticao na to da oni najpre mogu videti i osetiti potrebe dece za čitanjem određenih sadržaja i tema.



Da podsetimo, Konkurs za 6. Čitalački maraton je bio otvoren do 1. jula ove godine, i tročlani žiri je od ogromnog broja pristiglih romana - više od 200, na konkurs odabrao šest za najuži izbor.



Glavni žiri je nakon toga dobio tih šest naslova na čitanje, i proglasio najboljeg, kao i ostale romane za objavljivanje.



Petar Arbutina, poznati književni kritičar i teoretičar, angažovan u drugoj izdavačkoj kući “Službeni glasnik”, prisetio se kako je pre sedam godina dobio poziv od koleginice Gordane Knežević Orlić da bude član žirija u ovom poduhvatu.



Koliko god da mu se ta ideja veoma svidela i pozdravio ju je iskreno, prvo je njoj rekao da o dečjoj književnosti ne zna ništa, jer se od nje prilično udaljio. Onda je kasnije razmislio i ušao u ovu priču koja mu pričinjava zadovoljstvo već 6. put na konkursu, koji po njemu predstavlja presek od strane svih autora šta je maraton doneo srpskoj pedagogiji danas.



“Važno je negovati čitalačke navike kod dece, a one se dugo i istrajno formiraju. Možda se danas deci i ne sviđa sve ono što im se nudi za čitanjje u školama za lektiru i na ovaj način žele da nađu neke svoje pisce, teme, priče. Važno je da su ove knjige kroz šest Konkursa stigle do mnogih čitaoca, preko 100 000 dece”, istakao je Arbutina.



On je naveo da su “sve te knjige vrsta tumača jedne generacije”.



“Moramo da razvijamo imaginaciju da ne bi od života imali samo aplikaciju. Razumevati, a ne podrazumevati svet oko sebe, to čini dobrog čoveka danas. Junaci ovih knjiga postavljaju hrabra, velika pitanja, koja su često nezgodna, a ozbiljna. Romani koje smo pročitali su veoma zanimljiva dela neobičnih pristupa, i nadam se da će i oni koji nisu prošli ove godine na konkursu, nastaviti da pišu i šalju nam nove radove”, zaključio je Arbutina.



Da je čitanje važno saglasni su psiholozi, učitelji i roditelji.



Stručnjaci objašnjavaju - redovno čitanje podstiče razmišljanje, proširuje rečnik, povećava kreativnost i empatiju prema drugima. Međutim, prema podacima iz prethodnih godina, osnovci i srednjoškolci čitaju samo kad moraju, dakle - lektiru.



Motivacija ovogodišnjih učesnika na konkursu “Čitalački maraton” svakako je da aktiviraju mlade da čitaju, ali i glavna nagrada - 500.000 dinara.



Nagrađeni roman “Moji heroji i ja” kao poklon svim učenicima - članovima Čitalačkog kluba kao i svim učesnicima konkursa - “Letnji čitalacki maraton”.



Do sada je u osnovnim školama širom Srbije otvoreno između 500 i 600 navedenih Čitalačkih klubova sa blizu 10 000 učenika, a ti brojevi dece svake godine rastu.



Akciju Čitalački maraton, čiji je cilj da neguje srpsku književnost za decu i mlade, kao i da motiviše mlade da čitaju, podržava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.



Kilometar za kilometrom - do iščitanog maratona, kako su navodili ovu akciju u medijima, a u trci učestvovalo je više od 200 rukopisa, a cilj je da se odabere pet najboljih.



Svi rukopisi koji učestvuju u “Čitalačkom maratonu” morali su da budu primereni uzrastu od 11 do 14 godina, da budu u formi romana i tematski prilagođeni, i naravno pod šifrom.



Teme su porodice, kako provesti letovanje, iskustva sa dekama i bakama, nešto neobično i zanimljivo o školi, kako su rekli ispred žirija, a na ovogodišnji konkurs stiglo je duplo manje romana nego prethodnih godina. Ipak, direktorka izdavačke kuće „Klet“ je napomenula da svake godine stižu sve kvalitetniji rukopisi, tako da je kvalitet pobedio kvantitet.



Na ovaj način ispunjavaju više ciljeva iz kuće Klett: da podrže domaće autore, pisce, kao i decu od petog do osmog razreda da čitaju više, da komuniciraju o pročitanim delima.