Glumac Andrija Kuzmanović o filmu „Ala je lep ovaj svet”

Glumac u ovom ostvarenju Filipa Čolovića igra Svetislava Batu Krstića, neafirmisanog i isfrustriranog filmskog reditelja, koji prolazi kroz tranzitni period i doživljava promene, nakon što ga Ljubiša, nadzemaljsko biće spoji sa najpoznatijom TV voditeljkom i površnom mega zvezdom Unom Lazarević. U intervjuu za Dnevnik glumac Andrija Kuzmanović govoreći o svojoj ulozi ističe da i sam poznaje umetnike, poput lika koji tumači u ovom filmu, koji su danas nevidljivi.

– Znam mnoge koji se, nažalost, još uvek nisu afirmisali i još uvek ne mogu da žive od umetnosti kako neki drugi ljudi žive, ali ja verujem u njihovo bolje sutra. Neki uspeju vremenom da se afirmišu i žive od onoga što vole. Ja mislim da sam privilegovan zato što živim od onoga što volim i smatram svoj posao veoma interesantnim. Velika prednost mog posla je što mogu da se bavim njime do kraja života i kao deda od 90 godina mogu da glumim. Mislim da mi možemo glumom da se bavimo do kraja života – priča nam poznati glumac i dodaje da to, za razliku od glumaca, ne mogu sportisti, čiji fizikus ne dozvoljava da se bave svojim poslom jednako kao u mladosti.

Andrija Kuzmanović ističe i da veruje i da se nada da ima svog anđela čuvara, ali da ga još uvek nije upoznao. Dodaje nam i da svakog jutra kada ustane pomisli i kaže sebi: „Ala je lep ovaj svet”.

– Ne znamo šta nam nosi dan, a šta noć, pa se desi da se jednog dana samo probudiš i shvatiš da ti se život promenio, da li na bolje ili na lošije, baš kao i u ovom našem filmu. Isto je i u ovom našem glumačkom poslu - uradiš neki dobar projekat i ođednom ti se promeni život. Svi te znaju, startuju te i slikaju se s tobom. Te metamorfoze su veoma zastupljene kod nas – priča za naš list Andrija Kuzmanović i napominje da nam je današnji brz tempo života nametnuo drugačija shvatanja i nedostatak ljubavi. – Takav život doprineo je da se manje gledamo u oči, da manje pričamo jedni sa drugima, da se manje razumemo.  Stalno smo na telefonu, kompjuteru i mislim da nas je to definitivno odvojilo jedne od drugih. Zato i mislim da nam je potrebno ovakvih hepi endova, kao u filmu „Ala je lep ovaj svet”. Ljudi stalno čekaju i traže hepi end, a mi smo tu da im ga damo.

Glumačka i autorska ekipa ovog filma na snimanju je radila više od tri meseca, a Andrija je kao jedan od glavnih likova imao čak 40 snimajućih dana. Deo scena snimali su u Kazneno-popravnom zavodu Zabela u Požarevcu, a to iskustvo ga je, kako je istakao, naučilo da mnogo više ceni slobodu.

Andrija Kuzmanović je donedavno snimao i drugu sezonu serije „Složna braća - The next Đeneration”, a kako nam je otkrio očekuje nas nastavak prepun divne glumačke ekipe i sjajne produkcije.

– „Složna braća” su kult i nešto na čemu sam ja odrastao, baš kao i neki ljudi mojih godina. I u drugom delu naše serije humor je bio veoma interesantan, ali smo malo promenili neke stvari, ubacili nove likove i u novim epizodama nas očekuje svojevrsni vremeplov tako da smo se igrali sa svim i svačim – najavio je za „Dnevnik” popularni glumac.

– Sve je za ljude, pa mogu da kažem čak i zatvor. Nisam uspeo da upoznam neke od zatvorenika tamo, ali na osnovu nekih filmova, knjiga koje sam ranije, što na fakultetu, što u srednjoj školi, prolazio kao i na osnovu nekih filmova koje sam gledao, mislim da sam mogao da donesem taj neki zatvorski život – rekao je za „Dnevnik” glumac Andrija Kuzmanović i dodao da su snimanja umela da budu i naporna, budući da su na filmu radili više od tri meseca. – Na snimanju je bilo veoma lepo, ali i jako hladno, jer smo snimali u nekim hangarima i prostorijama koje su morale da oslikaju zatvor u kojem se odvijao deo radnje. Mi smo morali da glumimo odeveni u neke majčice i kombinezone koji su jako tanki, ali smo se lepo provodili i bili smo konstruktivno nastrojeni prema celom projektu. Imali smo i lepe pripreme tako da smo uživali u procesu.

Inače, ova filmska priča najpre je doživela scenario kroz seriju „Šetnja sa lavom”, tek naknadno odlučeno je da se za sličnu radnju napiše drugačiji scenario ali za film. To nije uobičajena praksa, budući da se u poslednje vreme od snimljenih filmova prikazuje i serija sa nešto proširenijom radnjom. Kako glumac u razgovoru za naš list objašnjava, veruje da je to zbog toga što su serija uzele primat nad filmom.

– Nekad je film bio poput sedmog svetskog čuda. Sećam se da sam i ja kao dete jedva čekao da krene neki film na televiziji, da uzmem neku kasetu iz video kluba. Bez obzira što kao glumac igram i u pozorištu i na filmu i u serijama, mislim da je serija malo ugušila film. Zato što danas imamo bindžovanje i nešto što smo mi radili tri meseca ljudi pogledaju za deset sati. I manje žive sa nama. Ranije su se serije gledale svake nedelje, kada nije bilo vraćanja programa unazad, razmenjivala su se mišljenja sa nekim prijateljima o epizodama, o tome šta će biti u sledećem nastavku, šta će se sve dešavati. Danas kod kuće uzmeš hranu i za deset sati pogledaš sve ođednom – zaključio je Kuzanović.

Vladimir Bijelić

Foto: Nemanja Mišćević