Глумац Андрија Кузмановић о филму „Ала је леп овај свет”

Глумац у овом остварењу Филипа Чоловића игра Светислава Бату Крстића, неафирмисаног и исфрустрираног филмског редитеља, који пролази кроз транзитни период и доживљава промене, након што га Љубиша, надземаљско биће споји са најпознатијом ТВ водитељком и површном мега звездом Уном Лазаревић. У интервјуу за Дневник глумац Андрија Кузмановић говорећи о својој улози истиче да и сам познаје уметнике, попут лика који тумачи у овом филму, који су данас невидљиви.

– Знам многе који се, нажалост, још увек нису афирмисали и још увек не могу да живе од уметности како неки други људи живе, али ја верујем у њихово боље сутра. Неки успеју временом да се афирмишу и живе од онога што воле. Ја мислим да сам привилегован зато што живим од онога што волим и сматрам свој посао веома интересантним. Велика предност мог посла је што могу да се бавим њиме до краја живота и као деда од 90 година могу да глумим. Мислим да ми можемо глумом да се бавимо до краја живота – прича нам познати глумац и додаје да то, за разлику од глумаца, не могу спортисти, чији физикус не дозвољава да се баве својим послом једнако као у младости.

Андрија Кузмановић истиче и да верује и да се нада да има свог анђела чувара, али да га још увек није упознао. Додаје нам и да сваког јутра када устане помисли и каже себи: „Ала је леп овај свет”.

– Не знамо шта нам носи дан, а шта ноћ, па се деси да се једног дана само пробудиш и схватиш да ти се живот променио, да ли на боље или на лошије, баш као и у овом нашем филму. Исто је и у овом нашем глумачком послу - урадиш неки добар пројекат и ођедном ти се промени живот. Сви те знају, стартују те и сликају се с тобом. Те метаморфозе су веома заступљене код нас – прича за наш лист Андрија Кузмановић и напомиње да нам је данашњи брз темпо живота наметнуо другачија схватања и недостатак љубави. – Такав живот допринео је да се мање гледамо у очи, да мање причамо једни са другима, да се мање разумемо.  Стално смо на телефону, компјутеру и мислим да нас је то дефинитивно одвојило једне од других. Зато и мислим да нам је потребно оваквих хепи ендова, као у филму „Ала је леп овај свет”. Људи стално чекају и траже хепи енд, а ми смо ту да им га дамо.

Глумачка и ауторска екипа овог филма на снимању је радила више од три месеца, а Андрија је као један од главних ликова имао чак 40 снимајућих дана. Део сцена снимали су у Казнено-поправном заводу Забела у Пожаревцу, а то искуство га је, како је истакао, научило да много више цени слободу.

Андрија Кузмановић је донедавно снимао и другу сезону серије „Сложна браћа - The next Ђенератион”, а како нам је открио очекује нас наставак препун дивне глумачке екипе и сјајне продукције.

– „Сложна браћа” су култ и нешто на чему сам ја одрастао, баш као и неки људи мојих година. И у другом делу наше серије хумор је био веома интересантан, али смо мало променили неке ствари, убацили нове ликове и у новим епизодама нас очекује својеврсни времеплов тако да смо се играли са свим и свачим – најавио је за „Дневник” популарни глумац.

– Све је за људе, па могу да кажем чак и затвор. Нисам успео да упознам неке од затвореника тамо, али на основу неких филмова, књига које сам раније, што на факултету, што у средњој школи, пролазио као и на основу неких филмова које сам гледао, мислим да сам могао да донесем тај неки затворски живот – рекао је за „Дневник” глумац Андрија Кузмановић и додао да су снимања умела да буду и напорна, будући да су на филму радили више од три месеца. – На снимању је било веома лепо, али и јако хладно, јер смо снимали у неким хангарима и просторијама које су морале да осликају затвор у којем се одвијао део радње. Ми смо морали да глумимо одевени у неке мајчице и комбинезоне који су јако танки, али смо се лепо проводили и били смо конструктивно настројени према целом пројекту. Имали смо и лепе припреме тако да смо уживали у процесу.

Иначе, ова филмска прича најпре је доживела сценарио кроз серију „Шетња са лавом”, тек накнадно одлучено је да се за сличну радњу напише другачији сценарио али за филм. То није уобичајена пракса, будући да се у последње време од снимљених филмова приказује и серија са нешто проширенијом радњом. Како глумац у разговору за наш лист објашњава, верује да је то због тога што су серија узеле примат над филмом.

– Некад је филм био попут седмог светског чуда. Сећам се да сам и ја као дете једва чекао да крене неки филм на телевизији, да узмем неку касету из видео клуба. Без обзира што као глумац играм и у позоришту и на филму и у серијама, мислим да је серија мало угушила филм. Зато што данас имамо бинџовање и нешто што смо ми радили три месеца људи погледају за десет сати. И мање живе са нама. Раније су се серије гледале сваке недеље, када није било враћања програма уназад, размењивала су се мишљења са неким пријатељима о епизодама, о томе шта ће бити у следећем наставку, шта ће се све дешавати. Данас код куће узмеш храну и за десет сати погледаш све ођедном – закључио је Кузановић.

Владимир Бијелић

Фото: Немања Мишћевић