Finalni odjeci jubilarnih somborskih muzičkih svečanosti: Sopran budućnosti
U nedavnom somborskom, tek drugom „živom“ susretu sa sopranom Sonjom Šarić (posle onog u njenim najmlađim godinama učenja) potvrdila sam svoje, u startu stečeno uverenje da će njen veliki, nosiv i pun glas, prepoznatljive lepe i bogate boje, raspona i ekspresivnosti, te vrhunske škole, zasijati kao veliko blago na našem pevačkom nebu.
Sada sam sigurna da će pored potvrde na međunarodnoj sceni gde gradi zapaženu karijeru, doći do punog angažmana i izražaja i u domovini, budući da deluje u slobodnom statusu i da bi sigurno našla prostora da između nastupa u inostranstvu, zapeva i kod kuće.
Na večeri nemačkog „Lieda“ s izborom poznoromantičarskih solo pesama Franca Lista, Gustava Malera i Riharda Štrausa, objedinjenih naslovom „Nemačka lirika”, uz saradnju svog kolege basa Strahinje Đokića, savršeno dejstvenog u ulozi izvrsnog klavirskog saradnika, prikazala je u potpunosti punu moć svog, u svim registrima ujednačenog soprana, sposobnog da svojim interpretacijama podari nezaboravne trenutke. Školovana u Nemačkoj, u klasi čuvene profesorke Snežane Stamenković, pa i zbog toga savršenog izgovora nemačkog teksta, Sonja Šarić je u svakoj kompoziciji prikazala ne samo razgovetnost dikcije i odličnog razumevanja sadržaja, nego i mogućnosti kontrole u službi izraza.
Kako bi što upečatljivije predstavila njihov ozbiljan poetski tekst (u suštini različit od operskog), sama je pročitala nekoliko odabranih prevoda, anticipirajući tako atmosferu, ideju i tonske boje odgovarajućeg dela, pa su i stoga njena vokalna predavanja, uz sadejstvo takođe veoma koncentrisano i fokusirano donete instrumentalne partije, delovala poput svojevrsnih, upravo dramatičnih muzičko-scenskih priča. Ne povodeći se ni u jednom trenutku kakvom spoljašnjom izražajnošću, niti posežući za određenim operskim ili scenskim efektom, ona je prvo interpretirala četiri od šezdesetak, danas retko izvođenih pesama Franca Lista (na stihove Getea, Lenaua i Oskara fon Redvica). Tumačila ih je ujednačenim zvukom, finim izgovorom i adekvatnom dinamikom, kompatibilno s nadahnutim pijanistom, koji je plastično i uverljivo uvodio u raspoloženje i psihologiju svakog teksta.
S istom uživljenošću, smirenošću i dubokim unutrašnjim izrazom i energijom predstavila je potom i nepoznate nam sadržaje Pet pesama Gustava Malera na Rikertove stihove, koje je svojim dahom i duhom verno oživljavala čineći ih bliskim, romantičarski razumljivim i prisnim i onim slušaocima koji ne poznaju jezik originala. Najzad, opraštajući se sa publikom rodnog grada koja je poštuje, voli i sa zanimanjem prati njenu karijeru, Sonja Šarić je dirljivo progovorila jezikom mudrosti i spokoja kojim odišu u Četiri poslednje pesme Riharda Štrausa, koji kroz reči Hermana Hesea i Hajnriha Harta, potresno izražava i saznanje da je sve na svetu konačno, ostavljajući nas u raspoloženju sete i nežnosti, ali i očekivanju novog uzbudljivog doživljaja kako na koncertnom podijumu tako i na operskoj sceni. Na kraju, uz spretnu i fleksibilnu klavirsku saradnju Mihaila Zurkovića, sopranist- kinji se pridružio impresivni basovski glas njenog prethodnog pijaniste Strahinje Đokića, u duetu iz opere „Porgi i Bes” Džordža Geršvina, otkrivajući da ih oboje fascinira pozorišna, odnosno operska muzička scena i da bi ih mogle očekivati i neke značajnije zajedničke produkcije u budućnosti.
Marija Adamov