Tvoja reč, Aleksandra Rapaić (22): Ulica i ring su dve različite stvari

Nije imala ambicije da osvaja pehare i medalje, ali, eto, kako sama kaže - sticajem okolnosti - osvojila je zlato na Svetskom prvenstvu u Italiji (2018), što joj predstavlja vrhunac u karijeri.

Ipak, kao isključivo sportski uspeh izdvaja bronzu sa nedavno održanog Evropskog prvenstva u olimpijskom boksu za mlađe seniore u Hrvatskoj. Svi uspesi koje je do sad postigla su joj dokaz da su se isplatili trud i napor koje ulaže u sport. Saška je, inače, reprezentativka Srbije, trenira u zrenjaninskom klubu „Petrovgrad” kod selektora bokserske reprezentacije Milana Piperskog, kao i u žitištanskom klubu „Spartanac” kod Milana Zorića, gde sa Lidijom Stanišić obučava mališane iz tog mesta koji žele da se oprobaju u ovom borilačkom sportu.

- Kik boksom sam počela da se bavim 2012. godine zbog kondicije, a volim borilačke sportove od malena, to mi je uvek bilo zanimljivo, pa sam htela da naučim neku veštinu. Tako sam krenula i da se i takmičim - priseća se naša ovonedeljna sagovornica.

Šta te je toliko privuklo borilačkim veštinama?

- Ne znam, uvek mi je bilo prelepo. Otkad sam bila mala, volela sam ratnike i kad sam saznala šta je bušido, bilo mi je „vau”. Više me je privuklo na tom duhovnom novou.

Budući da si iz manje sredine, kako te okolina gleda, da li si nailazila na predrasude jer si žensko, a baviš se borilačkim sportom?

- Da. Ima dosta onih koji mi kažu da mi to ne treba, da nije za žene, a ljudi nisu svesni koliko je to sport u kom nema toliko povreda. Teže su povrede u fudbalu i košarci jer ovde se telo navikne na udarce i postaje otpornije.

Možemo li da kažemo i da je manje agresivan sport?

- Ima dosta agresivnijih sportova, kao što je MMA...

Ili ragbi, američki fudbal... Elem, videla sam da primate novu generaciju klinaca u žitištanski klub...

- Da, sad je zvanično novi upis, ali se deca mogu upisati tokom cele godine.

Koliko su mladi, odnosno deca, zainteresovani da se bave tim sportom? I koliko ti, kao profesionalac, primećuješ da ta borilačka veština utiče na njihovo formiranje i u fizičkom i u psihičkom smislu?

- Rekla bih da je to deci zanimljivo jer su im treninzi koncipirani kroz igru. Ipak su to mala deca, niži razredi osnovne škole, po mom mišljenju još nisu spremni za ring, a i naši treneri ne žele da ih puste u ring tek tako. Prvo ih spremamo tehnički, taktički i fizički, da sve bude na mestu. Što se tiče upotrebljavanja naučenih veština, deca koja se bave borilačkim sportovima ne započinju prva svađe i ne prave probleme, sve su to dobra deca, pogotovo u Žitištu. Više im sve to deluje psihički, i meni je najviše uticalo na psihu. Na primer, kad sam bila mlađa, nikad nisam imala samopouzdanja i kik boks mi je dosta pomogao da se zauzmem za sebe.

Koliko su baš devojčice zainteresovane da treniraju kik boks?

- Naš klub je većinski ženski klub. Kad sam ja počinjala da treniram, bilo je više dečaka. Kako je vreme odmicalo, tako se smanjivao broj dečaka, a rastao broj devojčica koje su trenirale i takmičile se. Kad uzmemo sve uspehe i stavimo na papir, mislim da ima više devojaka koje su se takmičile i donosile uspeh našem klubu.

Šta misliš da je doprineo tome?

- Ne znam, to je baš teško pitanje...

Da li im to pomaže da se osećaju sigurnije, naročito kad se same kreću ulicama i slično? Možda im je ovo neki način samoodbrane...

- Verovatno, mada bih svim devojkama koje se bave borilačkim sportovima svakako preporučila da ne idu noću same, naročito po gradovima i mračnim ulicama. Ulica i ring su dve različite stvari, naročito što na ulici nema pravila i kad bih se ja prva našla u tako nekoj neprijatnoj situaciji, ne bih birala šta bih uradila. Nema pravila i nema popuštanja.

Kik boks je drugačiji u odnosu na boks jer se više koriste noge. Zašto je, onda, dobro baviti se baš kik boksom, osim što ti aktivira celo telo?

- To što si rekla da je jedan vid samoodbrane, takođe, stiče se fizička snaga, osoba ima više samopouzdanja, psihički i karakterno je stabilnija. Jednostano, sport je dobar zbog snage i izdržljivosti tela, osoba će biti zdravija. Duhovno se jača, nećete dati na sebe tako lako, a i moje viđenje je da, ako na treningu naučite da istrajete i izdržite taj teži period, i u životu ćete lakše pregurati neke teške situacije.

To si lepo rekla. Da li bi još nešto dodala, istakla, apelovala...?

- Želela bih da svima poručim da se bave nekim sportom, bilo kojim, da nađu šta odgovara njihovom telu, u čemu se najbolje osećaju, i da se paze. Pazite na svoje zdravlje, na sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje.

Lea Radlovački