JEZIKOMANIJA: Ali bukvalno nepotrebno!

Ko­ri­sti­te li ova­kve ili slič­ne po­šta­pa­li­ce: OVAJ, ONAJ, MI­SLIM, AAAAA…? Ni­ko od nas ne mo­že da ga­ran­tu­je da ih baš NI­KAD ne ko­ri­sti (ne­kad i ne pri­me­tim) Do­du­še, tru­dim se da to ne ra­dim, jer, pri­zna­će­te, ru­žno zvu­či kad ču­je­te da ne­ko na sva­ku pe­tu reč do­da MI­SLIM (va­rijn­ta je MIS’IM) ili ne­ku od ovih: ZNA­ČI, OVAJ, ONAJ, ZNAŠ…

Če­sta po­šta­pa­li­ca je DA VAM KA­ŽEM. Ne zna­či baš ni­šta, a ču­je se na sva­kom ko­ra­ku. Ču­li ste da ne­ko go­vo­ri i ISKRE­NO DA TI KA­ŽEM ili sa­mo ISKRE­NO i OD SRCA. Is­pa­da da je sa­mo taj deo raz­go­vo­ra iskren… Sme­šno!

Evo naj­če­šćih pri­me­ra:

KA­KO SE ZO­VE, ZNA­ČI (mi­slim da je ovo fa­vo­rit me­đu osta­lim po­šta­pa­li­ca­ma), AP­SO­LUT­NO, EKS­TRA, OVA­A­A­A­AJ, a ko­ri­sti se i obič­no OVAJ, BRA­TE, SI­NE… Re­če­ni­ce iz le­gen­dar­nih fil­mo­va i po­zo­ri­šnih pred­sta­va po­sta­ju po­šta­pa­li­ce. Je­dan pri­mer: re­či Cr­nog (La­za Ri­stov­ski) iz fil­ma „Pod­ze­mlje”: Mi­slim, stva­a­a­a­ar­no!

Po­šta­pa­li­ce su uglav­nom ne­sve­sne i one su obič­ne re­či ili re­če­ni­ce ko­ji­ma se jed­no­stav­no pre­tr­pa­va go­vor. One mo­gu da slu­že za skre­ta­nje pa­žnje sa­go­vor­ni­ku, ali nji­ho­vo pre­te­ra­no ko­ri­šće­nje ni­je do­bro.

Znaš, si­ne, mi­slim, raz­u­me­te me o če­mu sam pi­sa­la?

Na­ta­ša Mir­ko­vić