Jezikomanija: Pogodi reč!

Ša­lje­te SMS po­ru­ku, i ako ne­ma­te ne­ki „eks­tra” te­le­fon, ći­ri­li­cu ili pra­vu la­ti­ni­cu (sa pra­vim slo­vi­ma, tj. kva­či­ca­ma, za, re­ci­mo, ć (ć)) mo­ra­će­te da pi­še­te tzv. oši­ša­nom la­ti­ni­com! Ko­li­ko pu­ta mi se de­si­lo da su po­gre­šno pro­tu­ma­či­li mo­ju po­ru­ku... Po­ne­kad u za­gra­di mo­ram da na­pi­šem da je to i to slo­vo Š kao ŠER­PA ili Ž kao ŽA­BA...

Po­ne­ki že­le da kao „po­beg­nu” od ame­rič­kog je­zi­ka, te „č” pi­šu kao „ch” (ch), „š” kao "sh" (sh) i slič­no!

Kom­pju­ter je dru­ga stvar. Tu već mo­že­te da is­ko­ri­sti­te mo­guć­nost pro­me­ne je­zi­ka...sa­mo što to ve­ći­nu lju­di mr­zi da ura­di...a mo­žda i ne zna­ju. Ko će to zna­ti!

Da ne go­vo­rim o o to­me da se, npr. Zi­van Ci­ric, mo­že pro­či­ta­ti na bar dva na­či­na... što mo­že do­ve­sti do vr­lo ne­pri­jat­nih ad­mi­ni­stra­tiv­nih i bi­ro­krat­skih za­vr­zla­ma... a i pro­ble­ma, bo­ga­mi!

Ovo ide to­li­ko da­le­ko da se i ma­tur­ski ra­do­vi pi­šu oši­ša­nom la­ti­ni­com. Đa­ci ga pre­da­ju ta­ko, bez ika­kvog stra­ha i bez is­prav­ki ru­kom. S tim što „Đ” osta­je!

Vi­de­la sam po­ru­ku jed­ne še­fi­ce svo­joj rad­ni­ci na­pi­sa­nu ru­kom, olov­kom na pa­pi­ru, ći­ri­li­com: KU­PI NE­STO ZA DO­RU­CAK!

Ako ne­ko ho­će da ide na „si­sa­nje”, nek ide, ja ću na ši­ša­nje!

Na­ta­ša Mir­ko­vić