ЈЕЗИКОМАНИЈА: Али буквално непотребно!
Јутрос у аутобусу, у гужви, једна девојка, иде у средњу школу, стоји поред мене и прича с другарицом. У скоро свакој реченици је користила реч РАЗУМЕШ и БУКВАЛНО. На послу имамо колегу који реченицу не почиње без речи ЗНАЧИ...
Користите ли овакве или сличне поштапалице: ОВАЈ, ОНАЈ, МИСЛИМ, ААААА…? Нико од нас не може да гарантује да их баш НИКАД не користи (некад и не приметим) Додуше, трудим се да то не радим, јер, признаћете, ружно звучи кад чујете да неко на сваку пету реч дода МИСЛИМ (варијнта је МИС’ИМ) или неку од ових: ЗНАЧИ, ОВАЈ, ОНАЈ, ЗНАШ…
Честа поштапалица је ДА ВАМ КАЖЕМ. Не значи баш ништа, а чује се на сваком кораку. Чули сте да неко говори и ИСКРЕНО ДА ТИ КАЖЕМ или само ИСКРЕНО и ОД СРЦА. Испада да је само тај део разговора искрен… Смешно!
Ево најчешћих примера:
КАКО СЕ ЗОВЕ, ЗНАЧИ (мислим да је ово фаворит међу осталим поштапалицама), АПСОЛУТНО, ЕКСТРА, ОВАААААЈ, а користи се и обично ОВАЈ, БРАТЕ, СИНЕ… Реченице из легендарних филмова и позоришних представа постају поштапалице. Један пример: речи Црног (Лаза Ристовски) из филма „Подземље”: Мислим, ствааааарно!
Поштапалице су углавном несвесне и оне су обичне речи или реченице којима се једноставно претрпава говор. Оне могу да служе за скретање пажње саговорнику, али њихово претерано коришћење није добро.
Знаш, сине, мислим, разумете ме о чему сам писала?
Наташа Мирковић