Neža Torkar: Emocije i strast

Uz Vojvođanski simfonijski orkestar, pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, ova akordeonistkinja će u Novi Sad doneti svežinu, energiju i žensku snagu. Nežin koncert, zakazan za 18. maj u novosadskoj Sinagogi, ujedno će otvoriti sedmo izdanje Internacionalnog festivala harmonike i kamerne muzike „Eufonija“.

Neža Torkar dobitnica je brojnih nagrada, među kojima se izdvaja prva nagrada na takmičenju “Arrasate Hiria” u Španiji, jednom od najprestižnijih svetskih takmičenja harmonikaša. Nakon završene srednje muzičke škole u Ljubljani, otišla je u Nemačku gde je diplomirala, a potom i magistrirala kod profesora Ivana Kovala na Univerzitetu za muziku Franc List Vajmar. Redovno nastupa kao solista ili u različitim kamernim ansamblima i radi na raznim projektima kao što su Musicals, Gewandhaus Leipzig, Jeunesses Musicales Slovenia, RTV Slovenia, Festival Qubqana, Weimarische Frühjarstage, Festival Echos, i mnogi drugi.

Kakav je osećaj pred koncert i kolika je odgovornost premijerno svirati dela kompozitora ovakvog kalibra?

– Osećaj pred koncertom je dobar, radujem se probama sa izuzetnim orkestrom kakav je VSO i muziciranju sa drugim kolegama. Jedan od mojih projekta je „Ansambel za moderno muziko via nova“, u okviru kog puno radimo sa savremenim kompozitorima i primarno sviramo svetske premijere. No, kao solistkinja, sa orkestrom ću prvi put izvesti ovakvu premijeru, ali zbog toga sam veoma i sretna i ponosna. Radi se o velikom kompozitoru, i meni je izuzetna čast, ali to jeste i velika odgovornost.

Šta je to što će publika imati priliku još da oseti/dobije/upije na vašem koncertu?

– Na koncertu ću pored “Matice” sa orkestrom izvesti još Opale Concerto francuskog kompozitora i harmonikaša Rišara Galijana. Koncert je dosta raznoličan. Njegov opus odiše Mediteranom, nostalgijom, melanholijom, ali, s druge strane, i energičnim tango ritmovima. Publika može očekivati mnogo emocija i strasti, svakako slobodne interpretacije i energije.

Sedma godina festivala posvećena je promociji žena u umetnosti koje su svojom energijom i angažovanošću stvarale istoriju harmonike u umetničkoj muzici 20. i 21. veka. Koliko je značajno da se na ovakav način osnažuju žene muzičarke, pogotovo kada je reč o harmonici koja važi za muški instrument?

– Radujem se mnogo što je ovaj festival posvećen promociji žena. Svaka prilika je dobrodošla, da se muzičarke, umjetnice dokažu i pokažu da su ravnopravne muškim. Puno je žena koje se stalno moraju dokazivati kako bi bile poštovane.

Po vašem mišljenju, gde je danas žensko izvođaštvo?

– Žene su sve uspešnije i poznatije u svetu muzike. Svojim senzibilitetom, strašću i stavom, one doprinose visoko kvalitetnom izvođenju kompozicija.

Ko su vam bili uzori ne početku karijere, a ko su za Vas heroine današnjice?

– Uzori na početku su bili različiti slovenački harmonikaši i moji učitelji poput profesorke Diane Simbera, takođe profesor Ernö Sebastian, Marko Hatlak… Kasnije na studijama u Nemačkoj se, naravno, to proširilo na internacionalne umetnike.

G. Gajin