Нежа Торкар: Емоције и страст

Уз Војвођански симфонијски оркестар, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића, ова акордеонисткиња ће у Нови Сад донети свежину, енергију и женску снагу. Нежин концерт, заказан за 18. мај у новосадској Синагоги, уједно ће отворити седмо издање Интернационалног фестивала хармонике и камерне музике „Еуфонија“.

Нежа Торкар добитница је бројних награда, међу којима се издваја прва награда на такмичењу “Arrasatе Хириа” у Шпанији, једном од најпрестижнијих светских такмичења хармоникаша. Након завршене средње музичке школе у Љубљани, отишла је у Немачку где је дипломирала, а потом и магистрирала код професора Ивана Ковала на Универзитету за музику Франц Лист Вајмар. Редовно наступа као солиста или у различитим камерним ансамблима и ради на разним пројектима као што су Мусицалс, Gewandhaus Леипзиг, Jeunesses Мусицалес Словениа, РТВ Словениа, Фестивал Qubqana, Weimarische Frühjarstage, Фестивал Echos, и многи други.

Какав је осећај пред концерт и колика је одговорност премијерно свирати дела композитора оваквог калибра?

– Осећај пред концертом је добар, радујем се пробама са изузетним оркестром какав је ВСО и музицирању са другим колегама. Један од мојих пројекта је „Ансамбел за модерно музико виа нова“, у оквиру ког пуно радимо са савременим композиторима и примарно свирамо светске премијере. Но, као солисткиња, са оркестром ћу први пут извести овакву премијеру, али због тога сам веома и сретна и поносна. Ради се о великом композитору, и мени је изузетна част, али то јесте и велика одговорност.

Шта је то што ће публика имати прилику још да осети/добије/упије на вашем концерту?

– На концерту ћу поред “Матице” са оркестром извести још Опале Цонцерто француског композитора и хармоникаша Ришара Галијана. Концерт је доста разноличан. Његов опус одише Медитераном, носталгијом, меланхолијом, али, с друге стране, и енергичним танго ритмовима. Публика може очекивати много емоција и страсти, свакако слободне интерпретације и енергије.

Седма година фестивала посвећена је промоцији жена у уметности које су својом енергијом и ангажованошћу стварале историју хармонике у уметничкој музици 20. и 21. века. Колико је значајно да се на овакав начин оснажују жене музичарке, поготово када је реч о хармоници која важи за мушки инструмент?

– Радујем се много што је овај фестивал посвећен промоцији жена. Свака прилика је добродошла, да се музичарке, умјетнице докажу и покажу да су равноправне мушким. Пуно је жена које се стално морају доказивати како би биле поштоване.

По вашем мишљењу, где је данас женско извођаштво?

– Жене су све успешније и познатије у свету музике. Својим сензибилитетом, страшћу и ставом, оне доприносе високо квалитетном извођењу композиција.

Ко су вам били узори не почетку каријере, а ко су за Вас хероине данашњице?

– Узори на почетку су били различити словеначки хармоникаши и моји учитељи попут професорке Диане Симбера, такође професор Ernö Себастиан, Марко Хатлак… Касније на студијама у Немачкој се, наравно, то проширило на интернационалне уметнике.

Г. Гајин