Usevi podnose ćudi klime, ali dobra kiša ne bi škodila

Vremenski uslovi nisu bili pogodni za razvoj useva, a sitaucija je sada nešto bolja jer je kiše bilo sredinom sedmice. Nažalost, ne svuda i to zabrinjava ratare na područjima gde nije bilo padavina. Na njivama gde je kiša pokvasila useve, ukazuju, došla je u pravi čas, ali visoke dnevne temerature usred proleća nikako ne gode ni pšenici ni kukuruzu.

U novonastalim prilikama na globalnom nivou, a zbog rata u Ukrajini, izuzetno je važno da se u žetvi ostvare što veći prinosi ne samo pšenice i kukuruza, već i soje i suncokreta. Agronomi za sada ohrabruju jer kažu da žito, koje će se prvo žeti, sada generalno dobro podnosi ćudi klime, a da tek posejni kukuruz još ne zahteva veće količine vlage u zemlji.

Suncokret, za razliku od drugih poljoprivrednih kultura, lakše podnosi visoke dnevne temerature i sušu. Za sada odlično izgleda, posebno tamo gde je setva obavljena u prvoj polovini aprila. Već ima tri para listova, navodi dr Vladimir Miklač s Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

- Na većini njiva suncokret je dobrog izgleda i sada jedino treba pratiti kako se razvija i ukoliko se pojave štetočine trebao obaviti tretman radi njihovog suzbijanja - ističe dr Miklač. - O tome ratari vode računa jer prilikom pripreme zemljišta za setvu primene agrotehniku kako insekti ne bi napadali uljaricu u razvoju. 

Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević rekao je za “Dnevnik” da je pšenica zadovoljavajuća.

– Imajući u vidu uslove za zasnivanje ovogodišnje proizvodnje, pogotovo skupo mineralno đubrivo i nepovoljne vremenske uslove tokom prihranjivanja, moglo bi se reći da je izgled pšenice zadovoljavajući – kazao je prof. dr Malešević. – Ipak, većina proizvođača upotrebila je neke količine đubriva, svesna da potpuni izostanak znači smanjenje prinosa. Jedan deo proizvođača, njih od 30 do 40 odsto, primenilo je redovne količine NPK hraniva i na njihovim njivama pšenica izgleda veoma dobro.

Prof. dr Malešević ističe da sva ozima strna žita sada prelaze iz vegetativne u generativnu fazu. Po njegovim rečima, u ovom periodu lako se uočavaju svi nedostaci na usevima.

- Manjak nekog hranjivog elementa bi se morao što pre nadoknaditi jer ako deficit potraje, smanjiće se uslovi za prinos, biljke intezivno usvajaju hranljive elemente, troše sve veće količine vode iz dostupnih izvora padavina ili rezerve u zemljištu. Generativna faza, istovremeno, označava početak intenzivnog porasta biljaka u stablo, porast svih listova, formiranje fotosintatičkog aparata, kao i dalji razvoj potencijala biljaka za prinos – naveo je prof.dr Malešević.

Mada do žetve kukuruza ima još dosta vremena, rod može biti neujednačen u pogledu prinosa i zavisi od količine padavina, ukazuje dr Goran Bekavac s novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtartsvo.

– Sredinom sedmice u okolini Bačkog Jarka i Temerina bio je grad i provala oblaka, a na svega 500 metara udaljenosti vazdušnom linijom, na Rimskim Šančevima, palo je samo 12 litara kiše po kvadratnom metru. Tamo gde je bilo kiše, doći će do bržeg rasta kukuruza koji se sada prepoznaje po redovima – kaže dr Bekavac. – Biljka je mala i ne treba joj još previše vlage, ali se kukuruz razvija i spušta koren dublje, a u dubini nema odviše rezervi vode jer je zima bila blaga bez dovoljno snega. Zato je potrebna kiša.

I soji, takođe, treba kiše jer ova biljka voli vlagu.

- Na njivama vlada šarenilo - kaže dr  Vojin Đukić s Naučnog instituta za ratarstvo za povrtarstvo u Novom Sadu. - Tamo gde je posejana do Uskrsa, soja odlično izgleda, a gde je setva bila posle praznika slabo niče. U pojedinim delovima Vojvodine bilo je velikih pljuskova, a potom se, zbog visokih dnevnih temeratura, stvorila pokorica i klice ne mogu da probiju jer je zemlja tvrda. Na pojedinim njivama su ratari zbog toga ponovo sejali. Na drugim njivama seme ne niče ravnomerno i to neujednačeno nicanje odraziće se na prinos.

Z. Delić