Gudački kvartet TAJJ večeras u novosadskoj sinagogi obeležava 25 godina rada  

– Cela godina nam je u znaku jubileja i svaki će koncert imati skriveni „genetski kod” – otkriva u razgovoru za „Dnevnik” vilončelistkinja Timea Kalmar. – Pre nekoliko godina spremali smo se za završnicu pijanističkog Memorijala „Isidor Bajić“, na kojem su finalisti trebali da se pokažu i u sviranju uz gudački kvartet. I Rita Kinka je bila toliko ljubazna da nam pomogne u pripremi dela koje do tada nikad nismo svirali, Frankovog Klavirskog kvinteta. Odvojila je od svog slobodnog vremena i probala s nama da bismo mi bile spremne za takmičenje. Zapravo, Rita je uvek bila tu uz nas, ne samo kao kolega, nego i u smislu iskrene ljudske podrške. A da i ne govorimo o njenim umetničkim, izvođačkim kvalitetima. Ali tek 2019. nam se ispunila davnašnja želja da s njom i nastupimo na koncertu. Bilo je to veče beskrajnog zadovoljstva zajedničkog muziciranja. I sada, kada smo počele probe za ovaj večerašnji koncert, priznajem da sam s ushićenjem pomislila: Ona je sad već naša.

Kvartet TAJJ priredio je prvi koncert 27. oktobar 1997, a činjenica da već četvrt veka deluje u istom sastavu predstavlja retkost i u svetskim okvirima, dok je apsolutni raritet na našim prostorima. Po Timeinim rečima, osnova tako dugovekog kreativnog zajedničkog rada krije se u činjenici da su sve članice kvarteta u umetničkom i izvođačkom smislu apsolutno ravnopravne. Za njih je to jedini prihvatljiv način razmišljanja...   

– Počele smo da gradimo naš kvartet još kao studentkinje, zajedno smo napredovale, učile jedna od druge. Uostalom, i samo ime kvarteta je nastalo od inicijala naših imena. To već govori o ravnopravnosti. Nije tajna da se mnogi svetski ansambli zovu po, recimo, prvom violinisti. I onda se zna da je on alfa i omega a da se ostali članovi okupljaju oko njega. Kod nas je filozofija sasvim druga. Ja sam „vođa“ (smeh) samo i isključivo kada je reč o nekim organizacionim pitanjima, jer besmisleno je da, na primer, sve četiri vodimo računa o štampanju plakata i sličnim stvarima. Ali u onom umetničkom pogledu, sve smo apsolutno ravnopravne. Jer kvartet je za nas zajednička tvorevina. To je nešto što svima pripada. Nas četiri tako doživljavamo kamernu muziku. Iako se po nekim stavovima ili pristupima potpuno razlikujemo, tu dolazimo do tolerancije, prilagođavanja, istraživačkog rada... na temelju kojeg se onda dolazi i do zajedničkog zvuka, zajedničkih rešenja. Često i nismo sve četiri saglasne sa određenom idejom, čak se dešava da na neku, recimo, frazu svaka od nas potpuno drugačije gleda, ali imamo zlatno pravilo da se najpre sve isproba. Najvažnije je to da na kraju uopšte nije bitno ko je inicijalni „vlasnik“ ideje, već da se iskristališe ono što najbolje zvuči.

Svečarski koncert kvarteta TAJJ najavljen je za 21. maj, u novosadskoj Kulturnoj stanici „Svilara”, kada će se na repertoaru naći i jedno delo mladog kompozitora izabrano na temelju otvorenog javnog konkursa, koji je kvartet krajem prošle godine raspisao u okviru projekta „Voces Intimae”, čiju je realizaciju podržala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Ideja je bila da se na ovaj način mladim autorima otvori prostor za direktan kontakt sa renomiranim gudačkim kvartetom uz mogućnost praizvedbe njihove kompozicije.

– Nakon što su pristigle prijave, 13. marta smo održali tzv. javnu čitalačku probu i majstorski kurs, zajedno sa kompozitorkom Aleksandrom Vrebalov. Mislim da je to bilo veoma dragoceno, jer su mladi autori mogli da čuju radne verzije svojih kompozicija i da dobiju određene sugestije, kako nas izvođača, tako i svetski priznatog kompozitora. Na kraju smo odabrali kompoziciju Marka Dulića „Catacombs Beneath for Fortress” i odsviraćemo je tog 21. maja na Gala koncertu kojim se završava projekat „Voces Intimae”. Inače, naša gošća na tom koncertu biće mesocopranistkinja Jelena Končar, s kojom ćemo izvesti Respigijev „Il tramonto”. Na programu će takođe biti i Verdijev Gudački kvartet. I tu se takođe krije „genetski kod” s početka priče, budući da smo nas četiri veoma povezane sa Operom Srpskog narodnog pozorišta, u čijem orkestru smo sve radile u jednom trenutku i zaista imamo duboko poštovanje prema toj kući.

Članice kvarteta TAJJ su trajnost zajedničkog rada „obezbedile” i svojevrsnim zaštitnim mehanizamom. Naime, od samog početka su se pridržavale još jednog zlatnog pravila, a to je da se godišnje jednom razdvoje na mesec dana. I to je obično bilo preko leta, jer dok su bile studentkinje novosadske Akademije umetnosti, devojke koje su bile „sa strane” odlazile bi svaka u svoj rodni grad. A nakon toga, kada su već sve postavile temelje svojih života u Novom Sadu, odlučile su da tu „tradiciju“ nastave.

– Naravno, to je samo jedna strana priče. Druga pak strana je ta da mi zapravo nikada i nismo onoliko svirale koliko smo želele i realno mogle. Volja je postojala, želja svakako, znanje se godinama akumuliralo...  te smo često bile i nezadovoljne, jer smo se osećale neiskorišćeno. Ali, s druge strane, pojedine projekte nismo ni prihvatale, jer bi to značilo odstupanje od pristupa kojem smo od početka verne. Veoma smo, naime, ponosne na činjenicu da nas prepoznaju kao ansambl na koji itekako može da se računa. Jer, kada se dogovorimo o nekom programu, zna se da će to biti besprekorno navežbano. Zaista nismo kvartet koji nakon dve, tri ili pet proba pripremi neki projekat, već mi to pošteno uradimo. Sve četiri imamo čvrste i jasne zahteve, ideje, misli, cepidlake smo, u onom pozitivnom smislu. Ništa ne dozvoljavamo da prođe „onako“, u stanju smo da se bukvalno oko jedne note, fraze, takta... raspravljamo, smisleno, konstruktivno, naravno poštujući partituru kompozitora, a sve u želji da nam svaki detalj potpuno legne. Jer đavo je u tim detaljima, a doći do zajedničkog izraza, do jedinstvene umetničke ideje četiri jake individue, to znači i kompromise, i odricanja, i razumevanje, i poštovanje... Ne može sve to s tri probe.

U radu samog kvarteta tokom protekla dva i po desetleća Timea Kalmar prepoznaje tri epohe. Posle uvodne, kada su istraživale i svet gudačkih kvarteta ali i sebe, usledila je druga u kojoj je njihov fokus bio na savremenim delima. Treća epoha, svojevrsna “moderna renesansa” kvarteta, vezana je za proteklih pet godina. Spontano su se u tom razdoblju TAJJ-ovke vratile “korenima”, odnosno klasičnom repertoaru za gudački kvartet, mada i dalje posvećuju veliku pažnju stvaralaštvu 21. veka. Osim toga, svojim pedagoškim radom pomažu i podržavaju mlade izvođače i kamerne sastave, kao i kompozitore koji su još studenti, ali ih zanimaju tajne kamerne muzike.

– Počele smo da radimo u vreme kada i nije baš na svakom koraku mogao da se čuje gudački kvartet. Nismo imale nikog u blizini ko bi mogao da nam kaže „kako se to radi“, dok su naše fonoteke i nototeke bile veoma siromašne tonskim zapisima i notama. Uostalom, za prvi koncert smo bukvalno seckale partituru da bismo napravili štimove. Još se dobro sećamo naše radosti kada nam je Nađa, sestra Jelene Filipović, donela komplet Betovenovih CD-a u izvođenju Alban Berg kvarteta. Za nas je to bilo istinsko zlato. U međuvremenu su se okolnosti dramatično promenile. Tako danas jednim klikom možete da dođete ne samo do nota kojeg god želite kompozitora, nego čak do štrihova najvećih ansambala. Naravno da to ne radimo, ali je činjenica da tehnologija sve to daje „na izvolte”. Ono što je pak nama tehnologija pružila, to je mogućnost da sagledavamo širu sliku. Ali mislim da u svemu ipak bilo ključno iskustvo, odnosno upravo činjenica da se sa svakim novim delom, sa svakom novom probom, saznavalo nešto novo, da se istraživalo. I onda je prirodno da smo mi za proteklih 25 godina prevalile tako veliki put od tačke A iz koje smo krenule do tačke B u kojoj smo danas. Ko se ozbiljno, istinski posvetio izvođaštvu, kako je strog prema drugima, tako je, pa možda još i više, strog i prema sebi. Činjenica jeste da ime nešto znači posle 25 godina, ali umetnik zbog sebe ne sme da spušta lestvicu, zbog sebe treba da nastavi da uči, radi, istražuje... I onda to nije opterećenje, već uvek i iznova naklon umetnosti, u našem slučaju i naklon pred zajedničkim radom.  

Kasnije, tokom leta, u planovima kvarteta TAJJ su koncerti na festivalima Kotor art i Mokranjčevi dani u Negotinu, s tim da bi krajem maja trebalo da sa Ritom Kinkom sviraju i u Vranju i Nišu.

– Veliki rođendanski koncert smo ostavili za septembar i novosadsku Sinagogu. E sad, kako je red da slavljenik ima neku želju, mi smo poželele da tada sviramo zajedno sa – tamburaškim orkestrom. Pri tome moram da priznam da to nije originalno naša ideja. Naime, na proslavi pola veka Muzičke omladine Novog Sada, muzikološkinja i naša dugogodišnja prijateljica Jovanka Beba Stepanović primetila je sjajan odnos koji smo ostvarile sa tamburašima, i sa oduševljenjem je rekla kako bi bilo dobro da jednom... I to nam je ostalo kao neki san. Ali snovi se ostvaruju ako radiš za njih. U međuvremenu smo upoznali neke nove klince i poželeli smo da upravo taj naš rođendanski koncert bude sinergija Tamburaškog orkestra „Velos”, koji čine studenti naše Akademije umetnosti, čuvenih tamburaša Danila Ninkovića i Zorana Jankovića kao solista i – nas. Naizgled sudar svetova, ali zaista želimo da vidimo kako bi se mogli ukombinovati gudački kvartet i tamburaška muzika. Naravno, živimo u takvim vremenima da o svemu ovome govorimo samo kao o planovima, čija realizacija umnogome zavisi od toga da li ćemo za njihovu realizaciju dobiti materijalnu podršku. Konkurisali smo na više mesta, pa, videćemo...  Iskustvo nas uči da verujemo samo u ono gde vidimo  odštampane i zalepljene najavne plakate.    

  M. Stajić