Zaposliti više Romkinja u socijalne ustanove

Prema rečima predsednice Upravnog odbora Udruženja Roma Novi Bečej Danice Jovanović, anketirano je 50 žena iz deset odabranih opština s namerom da se obiđu mala mesta u kojima još niko dosad nije ispitivao dostupnost socijalnih usluga za žrtve rodno zasnovanog nasilja.

U okviru istraživanja podaci su zatraženi od deset Centara za socijalni rad (CSR), ali su ih prosledila samo tri (Novi Bečej, Alibunar i Zrenjanin), što je samo po sebi, veoma važan detalj, napominje ona. Prema dostavljenoj statistici, tokom 2021. zabeleženo je 177 prijava nasilja u porodici i partnerskim odnosima, od čega su Centri prosledili policijskoj upravi odnosno stanici svega devet odsto slučajeva.

– Od svih pruženih usluga, 64,4% su bile savetodavno-terapijske, uz upućivanje na druge institucije i ženske organizacije, a samo 1,1 odsto žrtava je dobilo socijalnu pomoć – kaže Danica Jovanović. – Njihovo, a i moje iskustvo, dugo preko 20 godina, kazuju da nedostaje sistem koji bi adekvatno odgovorio na rodno zasnovano nasilje, imajući u vidu da ženska udruženja, kao licencirane nevladine organizacije, ne mogu ništa bez policije, Centara za socijalni rad i Domova zdravlja, kada se dogode povrede.

Nezadovoljno radom državnih institucija, 66% žrtava se prvo obratilo ženskim organizacijama, i to u više navrata, a istovremeno njima i policiji u 54% slučajeva. Prekršene zakonske mere na koje policija ne reaguje Jovanovićeva vidi kao uzrok femicida.

– Imamo žene koje nam se javljaju 10 godina, ali ne prijavljuju nasilnike. Prema istraživanju, samo u 22 odsto slučajeva pokrenuti su krivični postupci, a u 14 odsto je žrtvi čak upućeno da plati kaznu za narušavanje javnog reda i mira – kaže ona, dodajući da mnoge žene ne dobiju informacije o dostupnim uslugama u zajednici, zato što nadležne institucije nemaju resurse niti osobu koja je edukovana da se bavi samo nasiljem u porodici.

Najveći broj ispitanica starosti je između 33 i 40 godina, nisu zaposlene ili imaju prihode do 10.000 dinara (32 posto), a završenu osnovnu školu 42,9 posto. Udate čine 45,7 posto, dok dvoje dece ima 56,5 posto žena. Poražavajući je podatak, dodaje Jovanovićeva, da je čak 84 odsto ispitanica izloženo psihičkom nasilju, a 34 posto fizičkom, u čemu su deca direktne ili pasivne žrtve. Najčešće je počinilac nasilja suprug (37,3) ili vanbračni partner (14,1), što je u romskoj populaciji zapravo isto, napominje, jer godinama žive pod istim krovom.

Kako bi se poboljšao položaj žena iz ruralnih sredina, posebno ako pripadaju visokoosetljivim društvenim grupama, trebalo bi unaprediti znanja i veštine profesionalaca u državnim institucijama, intenzivirati odnosno ponoviti obuke na nivou Vojvodine, ali i obezbediti pružanje usluga na manjinskim jezicima, te zaposliti više Romkinja u CSR, jer razumeju kontekst života u romskim zajednicama, kaže sagovornica.

U lokalnim samoupravama, neophodno je pokrenuti inicijativu da se ženama iz ruralnih sredina subvencioniše prevoz i da se koriguje red vožnje.

– Ona koja preživi nasilje u nekom zabačenom mestu ne može da stigne ni do jedne policijske uprave. Još uvek smo u patrijarhalnom društvu, gde komšija neće prihvatiti da je preveze, jer ako to učini, imaće problema sa njenim mužem. Ona tako ostaje prepuštena sama sebi, pritom nemajući novac za taksi. Iz buyeta lokalnih samouprava trebalo bi omogućiti finansiranje smeštaja dece u predškolske ustanove, posebno samohranim majkama. Recimo, u Novom Bečeju ne postoji vrtić koji prima siromašnu manjinsku decu čiji roditelji ne rade – kaže, napominjući da dosta ljudi romske nacionalnosti radi na crno, pa nemaju dokument kojim će dokazati da su zaposleni.

Budući da je delegirana ispred mreže SOS Vojvodina, Jovanovićeva se zalaže da sve ove preporuke, ali i one koje se tiču programa za zapošljavanje i samozapošljavanje žena iz ruralnih sredina, uđu u novu Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.

Tekst i foto: S. Milačić