Izvoznici moraju da ispoštuju ranije ugovore za žitarice
BEOGRAD: „Nadamo se da će zabrana izovoza pšenice, kukuruza i brašna biti privremena i da će biti dozvoljeno da ispoštujemo ranije sklopljene izvozne ugovore, kako se kupci ne bi okrenuli drugim tržištima, izjavila je danas za Tanjug direktorka udruženje "Žita Srbije" Sunčica Savović.
Ona je to rekla posle sastanka u Privrednoj komori Srbije (PKS) na kome su odluku Vlade Srbije razmatrali predstavnici proizvođača i trgovaca žitaricama.
"Mi se iskreno nadamo da će Vlada imati sluha za privredu i da će zabrana trajati kratko i biti zamenjena nekim adekvatnijim merama. Ključno je da svi prethodno zaključeni ugovori budu ispoštovani i zbog finansijskih posledica koje imaju na naše privrednike i zbog situacije u kojoj su proizdođači koji su najzad, posle skuplje jesenje setve, došli u priliku da naplate svoj rad, a to nisu mogli", rekla je Savović.
Naglasila je da je zbog zaustavljanja trgovine ovim proizvodima dovedeno u pitanje finansiranje prolećne setve, jer su proizvođači prinuđeni da komponente za nju kupuju po tržišnim cenama koje nisu zamrznute.
"Ako gledamo iz ugla naših kupaca u inostranstvu, naši izvoznici su u popuno nepravednoj situaciji, da zbog suspendovanja tržišta ostavljmo kao zemlja i privrednici sliku neopouzdanih dobavljača", rekla je Savović i dodala da će se zbog toga kupci okrenuti drugim dobavljačima.
"Vrlo je važno da pronađemo razumevanje kod Vlade i zajednički jezik s njom, kako bi naši privrednici mogli da ispoštuju sve unapred ugovorene obaveze, a samim tim i obaveze prema proizvođačima od kojih su trebali da kupe robu", smatra ona.
Dodala je da Srbija za svoje potrebe mesečno troši oko 125.000 tona pšenice i oko 380.000 tona kukuruza, te da raspolaže značajnim tržišnim viškovima.
Direktorka "Žita Srbije" napominje da Vlada Srbije raspolaže različitim merama za istovremeno obezbeđivanje potreba domaćeg stanovništva i izvoza.
"Jedna od mera koja se činila najracionalnijom je bilo uvođenje kvota za izvoz kukuruza i pšenice. Načelno, smatramo da imamo na raspolaganju za izvoz oko 750.000 tona pšenice do karaj juna, a do kraja septembra takođe 750.000 tona kukuruza.
Postoji više modela koje bi Vlada mogla da usvoji kako bi se kvote adekvatno raspodelile, ali ne treba izgubiti iz vida da svi prethodno zaključeni ugovori moraju biti ispoštovani", naglasila je Savović.
Isti stav ima i direktor Produktne berze Novi Sad Miloš Janjić, koji podseća da je nakon zamrzavanja izvoza stalo trgovanje na toj berzi, koje je do tada bilo izuzetno aktivno uz stalni rast cena.
"Generalno, ovo je situacija kada treba iskoristiti izvoz, kada možemo po višim cenama prodati tržišne viškove koje Srbija ima, kada treba isporučiti ugovorene količine", rekao je Janjić.
On je procenio da su rezerve pšenice manje ugrožene, jer je žetva relativno blizu, a već je imamo dovoljno za naše potrebe. "Ovo je trenutak kada možemo da pomognemo našim mlinarima da se izveze poluproizvod, a ne samo pšenica u zrnu", naglasio je Janjić.
On se slaže da su ratari i trgovci koji su čuvali svoju robu u silosima konačno dočekali trenutak da je prodaju po nešto višoj ceni.
"S druge strane, imputi su im poskupeli. Vidimo da cene goriva i đubriva skaču, kao i neke druge cene, tako da sada mogu to da kompenzuju i da više zarade svi u tom ciklusu, od poljoprivrednika, trgovca, izvoznika do države koja će imati mnogo veći devizni priliv", smatra Janjić.
On napominje da je cena pšnice u svetu sada za 50 do 70 odsto viša nego što je bila pre izbijanja ratnih sukoba u Ukrajini, jer su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica.
"Te dve zemlje su pokrivale od 20 do 30 procenata svetskog izvoza pšnice i kukuruza. Kod suncokretovog ulja samo Ukrajina je držala 50 odsto svetskog izvoza. Izuzetno su značajni u trgovni i pokrivali su sever Afrike i Bliski Istok i sad ta tržišta robu moraju da potraže na drugim mestima, što je dovelo do veće potražnje i podizanja cena i kod nas", rekao je Janjić.