Извозници морају да испоштују раније уговоре за житарице

Она је то рекла после састанка у Привредној комори Србије (ПКС) на коме су одлуку Владе Србије разматрали представници произвођача и трговаца житарицама.



"Ми се искрено надамо да ће Влада имати слуха за привреду и да ће забрана трајати кратко и бити замењена неким адекватнијим мерама. Кључно је да сви prеthodno закључени уговори буду испоштовани и због финансијских последица које имају на наше привреднике и због ситуације у којој су произдођачи који су најзад, после скупље јесење сетве, дошли у прилику да наплате свој рад, а то нису могли", рекла је Савовић.



Нагласила је да је због заустављања трговине овим производима доведено у питање финансирање пролећне сетве, јер су произвођачи принуђени да компоненте за њу купују по тржишним ценама које нису замрзнуте.



"Ако гледамо из угла наших купаца у иностранству, наши извозници су у попуно неправедној ситуацији, да због суспендовања тржишта остављмо као земља и привредници слику неопоузданих добављача", рекла је Савовић и додала да ће се због тога купци окренути другим добављачима.



"Врло је важно да пронађемо разумевање код Владе и заједнички језик с њом, како би наши привредници могли да испоштују све унапред уговорене обавезе, а самим тим и обавезе према произвођачима од којих су требали да купе робу", сматра она.



Додала је да Србија за своје потребе месечно троши око 125.000 тона пшенице и око 380.000 тона кукуруза, те да располаже значајним тржишним вишковима.



Директорка "Жита Србије" напомиње да Влада Србије располаже различитим мерама за истовремено обезбеђивање потреба домаћег становништва и извоза.



"Једна од мера која се чинила најрационалнијом је било увођење квота за извоз кукуруза и пшенице. Начелно, сматрамо да имамо на располагању за извоз око 750.000 тона пшенице до карај јуна, а до краја септембра такође 750.000 тона кукуруза.



Постоји више модела које би Влада могла да усвоји како би се квоте адекватно расподелиле, али не треба изгубити из вида да сви prеthodno закључени уговори морају бити испоштовани", нагласила је Савовић.



Исти став има и директор Продуктне берзе Нови Сад Милош Јањић, који подсећа да је након замрзавања извоза стало трговање на тој берзи, које је до тада било изузетно активно уз стални раст цена.



"Генерално, ово је ситуација када треба искористити извоз, када можемо по вишим ценама продати тржишне вишкове које Србија има, када треба испоручити уговорене количине", рекао је Јањић.



Он је проценио да су резерве пшенице мање угрожене, јер је жетва релативно близу, а већ је имамо довољно за наше потребе. "Ово је тренутак када можемо да помогнемо нашим млинарима да се извезе полупроизвод, а не само пшеница у зрну", нагласио је Јањић.



Он се слаже да су ратари и трговци који су чували своју робу у силосима коначно дочекали тренутак да је продају по нешто вишој цени.



"С друге стране, импути су им поскупели. Видимо да цене горива и ђубрива скачу, као и неке друге цене, тако да сада могу то да компензују и да више зараде сви у том циклусу, од пољопривредника, трговца, извозника до државе која ће имати много већи девизни прилив", сматра Јањић.



Он напомиње да је цена пшнице у свету сада за 50 до 70 одсто виша него што је била пре избијања ратних сукоба у Украјини, јер су Русија и Украјина велики извозници житарица.



"Те две земље су покривале од 20 до 30 процената светског извоза пшнице и кукуруза. Код сунцокретовог уља само Украјина је држала 50 одсто светског извоза. Изузетно су значајни у трговни и покривали су север Африке и Блиски Исток и сад та тржишта робу морају да потраже на другим местима, што је довело до веће потражње и подизања цена и код нас", рекао је Јањић.