Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Marko Stojanović stripom povezao Francusku, Ameriku i Kinu

13.03.2022. 10:49 10:59
Piše:

Strip scenarista Marko Stojanović, predavač u Leskovačkoj školi stripa i agilni popularizator 9. umetnosti,  u 2021. godini objavio je desetak publikacija na dva najveća svetska tržišta, francuskom i američkom, ali je napravio i za evropske uslove pionirski poduhvat osvajanja kineskog čitalaštva koje se ne broji u milionima, već u milijardama! 

U jednom od najpoznatijih strip časopisa na svetu, američkom “Heavy Metal Magazinu”, koji izlazi od 1977. godine, objavljen mu je strip kao prvom scenaristi iz Srbije posle više od decenije. U Francuskoj mu je izašao drugi album serijala “Krvavi krst“ (“Croidž Sanglante”) za jednog od najvećih francuskih izdavača, “Delkur” (“Delcourt”). U izdanju “Afteršoka” (“Aftershock”), jednog od većih američkih izdavača krenula je serija “Nositi krst” (“Cross to Bear”) nastala u saradnji sa Sinišom Banovićem i Aljošom Tomićem. 

Vrhunac uspešne sezone došao je krajem godine kada je u Kini objavljen strip “Full Spectral Barrage Jamming”; u pitanju je veliki projekat u kome Stojanović, uz krem svetskog stripa - Francuza Kristofa Beka, Španca Rubena Peljehera, Belgijanca Suilvana Runberga,  Amerikanca Dana Panosiana i drugih - pozvan od kineskog izdavačkog giganta “FT Culture” iz Pekinga da adaptira naučnofantastične romane Liju Cisina, pisca čiji tiraži idu od 60 miliona čitalaca samo u Kini.

Stojanović kao scenarista i Milorad Vicanović Maza i Desimir Miljić iz Bosne kao crtač i kolorista uradili su naučnofantastičan strip o Trećem svetskom ratu koji nastaje napadom NATO-a na Rusiju, pa ga trenutna geopolitička situacija čini izuzetno aktuelnim. Strip je privukao veliku pažnju širom sveta o čemu svedoči to što je već otkupljen za objavljivanje u čitavom nizu zemalja, a vode se pregovori za njegovo pojavljivanje i u Srbiji.

- Srbija jeste rasadnik strip talenata, ali je problem što i u stripu, kao i u privredi, mahom izvozi sirovine a uvozi gotove proizvode. Da pojasnim: Smatram da moje kolege crtači rade sjajnu stvar za srpski strip tako što našu domaću „školu“ stripa predstavljaju u tako lepom svetlu u svetu. Bane Kerac se predstavio kao crtač Zagorovih a Rajko Milošević Gera kao crtač Teksovih avantura za italijanski “Boneli”. Gera i Stevan Subić potpisuju Konana za francuski “Glenat” dok je Mirko Čolak autor Konanovih avantura za američki “Dark Horse”, Vladimir Krstić Laci je radio “Šerloka Holmsa” za francuski “Solel” i tako dalje. Spisak je dugačak jer preko 50 naših crtača radi za velike francuske, italijanske i američke izdavače, što je neosporno veliki uspeh, ali je loša stvar to što na francuskom strip tržištu radi samo jedan naš scenarista. Na američkom takođe, a eto od skora i na kineskom, a to sve znači da na tim scenama gotovo da nema naših priča, naših glasova. Umesto toga, izvozimo strip crtača koji crta po scenariju stranog scenariste priču koja je relevantna njemu i stranoj publici, a ne nama ovde – a onda paradoksalno tom stranom izdavaču platimo prava da strip koji je crtao srpski crtač objavimo u Srbiji – kazuje Stojanović.

On ponavlja i naglašava da bi jako voleo da ne izvozimo sirovine, da ne budemo samo najamnici, već da naše stripove, priče nastale na ovim prostorima, plasiramo na Zapadu. 

- To je puno teži put jer je zapadno tržište gotovo hermetički zatvoreno za naše priče, ali nije nemoguće. Sa Draženom Kovačevićem, Desimirom Miljićem, Rumunom Danom Janošem i Bojanom Kovačevićem francuskom “Delcourtu” već četvrtu godinu plasiramo našu, da tako kažem, vizuru četvrtog krstaškog pohoda i pada Carigrada, nešto što je bitno nama ovde a što su pristali da produciraju i objave oni tamo. Sa Sinišom Banovićem, Đorđem Krajinovićem i Aljošom Tomićem smo takođe, kao kompletna domaća ekipa, “prodali” američkom “Aftershocku” priču o tome kako Yek Trbosek nije uhvaćen jer je zapravo pobegao na Divlji zapad – kaže Stojanović. - Izašli smo na ta strana strip tržišta sa čitavim autorskim timovima, sa našim projektima i to smo, da stvar bude zanimljivija ali i upečatljivija, uradili u žanrovima koji važe kao matični u zemljama u kojima smo objavili. Francuska je prestonica istorijskog stripa, Amerika zemlja u kojoj je ponikao vestern, a Daleki Istok se diči svojom naučnom fantastikom, koju u dobroj meri i žive – a sad Franucuzi čitaju srpski istorijski strip, Amerikanci srpski vestern a Kinezi srpsku naučnu fantastiku. 

 Ilija Bakić

Piše:
Pošaljite komentar