Milici Vučković Zlatni suncokret za 2021

Za ovaj roman glasali su Vladimir Gvozden i Dragan Jovanović Danilov, dok se Dragan Babić opredelio za zbirku priča Danila Lučića.  

Prema mišljenju žirija, među uspelim književnim ostvarenjima u ovoj godini u različitim žanrovima, roman Smrtni ishod atletskih povreda Milice Vučković izdvaja zbog smelosti da se otisne u sfere vrlo složenih pitanja struktura i vrednosti našeg sveta u kojem su uloge unapred raspodeljene, a odgovornosti, kao po nekakvoj nužnosti, uvek ili previše često prebačene na pogrešne adrese. Roman se bavi ljubavnim odnosom kao procedurom istine, u ovom slučaju bolne i pomalo crnohumorne istine. Glavna junakinja, samohrana majka iz Železnika biblijskog imena Eva, nastoji da uredi svoj život najbolje što može, ali neprestano se suočava sa preprekama (ili povredama) u vidu zanemarivanja, ravnodušnosti, psihičke torture i manipulacije. Junakinja kroz neuspele ljubavne odnose biva degradirana i odvojena od onog najboljeg u sebi. Postavlja se pitanje da li je ona žrtva ili krivac. I da li je uopšte moguće lako razlučiti ko je žrtva a ko krivac? Pa ipak, raspoznati ove dve kategorije je nužno, a roman vrlo spretno ovo pitanje ostavlja otvorenim, čime se otvara onaj bitni prostor nelagode i odgovornosti koji pokušavamo da bacimo pod tepih kroz uobičajene narative o muško-ženskim odnosima, ali i o društvenim odnosima uopšte. Na tragu reči Ive Andrića iz ingeniozne pripovetke "Zlostavljanje" koje su poslužile kao epigraf romana, ali u sasvim drugačijem narativnom ključu, Milica Vučković vrlo uverljivo pokazuje kako ljudi po inerciji naučenih "vrednosti" igraju uloge čak i nakon što je predstava došla do svog kraja.     

I opet poput Andrića u pomenutoj pripoveci, posebna vrlina Milice Vučković je velika moć stvaranja napete atmosfere unutar koje junakinja doživljava niz mučnih iskustava. Ono što je naizgled jednostavno u stvari je složeno, ali ono što od početka deluje kao složeno zapravo i jeste složeno. Zlostavljanje nije nešto što upada u život poput Halejeve komete, već je u pitanju tihi rad manipulacije, jezičkih smicalica, notornih laži i sistemske okrutnosti. Proces zlostavljanja, kao i obrti unutar tog procesa, dočarani su na uzbudljiv način, akcenat je na pojedinačnom, ali se sve vreme oseća rad struktura i funkcija koje omogućavaju da stvari teku baš onako kako su ispisane na stranicama romana-života. Kao takav roman u najboljim trenucima dotiče suštinsko pitanje zatrovanih odnosa među ljudima: kako je moguće da se tako nešto uprkos svim racionalnim argumentima i mnogobrojnim "mudrim" savetima događa? Kako se odvojiti od same struktura koja omogućava da male povrede dovedu do "smrtnog" ishoda? Gde je granica prepoznavanja nasilja i manipulacije i u kojoj tački je moguće prekinuti proces postajanja žrtvom?

Čitalac neće čitati nimalo "lak" roman (takvih ima na tržištu koliko hoćete) – već zavodljivo štivo koje će uzdrmati okamenjene predstave. Mnogima neće prijati "prosečna" junakinja koja je smeštena unutar turobne svakodnevice Beograda i gastarbajterskog izleta u Nemačku, a ipak prepoznaćemo u njoj nešto blisko, već viđeno, glasove u nama i oko nas koje potiskujemo, odbacujemo i, u srećnim slučajevima, prevazilazimo. Od početka smo uvučeni u jedan zagušljivi svet dočaran kroz britke rečenice, namerno neulepšavanje i ogoljavanje proze sveta, a nedostatak komentara autorske instance još više produbljuje sve one pukotine koje proističu iz same egzistencije. Zamračena scenografija i svođenje priče na porodičnu i ljubavnu problematiku dobro pokazuje da je društveni kontekst uglavnom izgovor za suptilno nasilje koje se odvija unutar četiri zida. Zlostavljanje još jednom biva prikazano kao istančana mreža odnosa, ali za razliku od Andrićeve ili Ibzenove, junakinja Milice Vučković ne ume da pobegne. U tom detalju, i još nekim, ogleda se i crnohumorna strana čitave priče, čime se ostvaruje zanimljiva ravnoteža u postupku. Pred nama je snažna, uverljiva, direktna i provokativna priča bez iluzija, priča u prvom licu u kojoj je odbačena svaka patetika. Smrtni ishod atletskih povreda je drugačija knjiga jedne pomaljajuće romaneskne književnosti koja se ispisuje sa svešću o propasti svih utopija.

Biografija laureatkinje

Milica Vučković je rođena 1989. godine u Beogradu. Završila je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na kojem trenutno brani doktorat i radi kao saradnik. Članica je umetničkog udruženja ULUPUDS, od 2014. godine sa statusom samostalnog umetnika, i iza sebe ima preko deset samostalnih slikarskih izložbi i nekoliko samostalnih scenografija.

Prvu knjigu, zbirku kratkih priča Roj (Apostrof), objavila je 2014. Za priču  "Jedu ljudi i bez nogu" dobila je 2017. prvu nagradu na konkursu za kratku priču „Biber“. Svoj prvi roman Boldvin (LOM) objavila je 2018. i s njim je uvrštena u dva najuža izbora za književne nagrade „Vital“ i „Biljana Jovanović“. Piše i prozu i poeziju, pesme su joj objavljene u nekoliko književnih časopisa kao što su Fantom slobode, pančevački Rukopisi, Povelja, Sent.  Živi i radi u Beogradu i Herceg Novom.

Podsećamo, u najužem izboru su se, pored nagrađenog romana, našli i pesnička zbirka Uradi sam Dejana Aleksića (Kulturni centar Novog Sada), zbirka priča Sazrevanje modrica Danila Lučića  (Areté, Beograd), romani Smrtni ishod atletskih povreda Milice Vučković (Booka, Beograd) i Španska čizma Vladimira Kopicla (Laguna, Beograd), kao i naučno-publicistička knjiga Agon i melanholija: život i delo Miloša Crnjanskog Gorane Raičević (Akademska knjiga, Novi Sad).

Nagradu „Zlatni suncokret“ dodeljuje Vital a.d. jubilarni dvadeset peti put za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.

Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su Svetlana Slapšak, Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari, Uglješa Šajtinac, Tanja Stupar Trifunović i Dragan Velikić. Prošlogodišnji dobitnik je Enes Halilović za roman Ljudi bez grobova.