Prodaja nakita na sigurno i samo uz ličnu kartu

Istraživali smo kako to izgleda u praksi, šta je potrebno da bi neko prodao, otkupio nakit, te koja je razlika između otkupne i prodajne cene, koja se, bez obzira na novine u zakonu, nije menjala. U novosadskim zlatarama saznajemo da oni u svojim objektima imaju istaknute sertifikate na vidljivim mestima, te da pozdravljaju nova pravila, koja im, kako kažu, mnogo znače “jer sada ne može svako da se bavi ovom vrstom posla”.

Predsednik Asocijacije zlatara Srbije Dragoljub Zorić za “Dnevnik” kaže da otkup zlata nije ni ranije mogao da radi svako, ali se, kako kaže, radilo mimo zakona ili na divlje.

- Sada su ozakonili ovu oblast, tako da može da radi ko želi, ali mora da se prijavi kao otkupljivač. Što se tiče nas zlatara, to je konkurencija, ali je dobro za građane. Ja sam već pribavio dokument koji je potreban, obeležio otkupno mesto, imam svoj broj, registrovao sam se kao otkupljivač - kaže Zorić.

Otkup upola cene

Zakonom, kako dalje saznajemo u Ministarstvu privrede, nisu uređene cene otkupa upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala ili njihovih delova, već je to prepušteno tržištu.

Upravo to tržište je druga strana medalje. Naime, cena zlata na Svetskoj berzi je 1.855 dolara za uncu, odnosno 60 dolara za gram. Podaci Svetske berze pokazuju da je zlato imalo nešto malo jaču vrednost 2020. godine, dok se iz godine u godinu beleži rast, pa je, recimo 2006. godine, za unc zlata bilo potrebno “samo” 632 dolara.

U Srbiji je gram zlata u prodaji, kako saznajemo u zlatarama, u proseku 7.000 dinara, odnosno od 6.000 do 9.000 dinara.

Kada je reč o otkupu, situacija je potpuno drugačija, pa ćete, recimo, za gram 14 karatnog zlata dobiti 3.200, za 18 karata 4.100 a za 21.6 karata 4.900 dinara.

Kada je reč o srebru, za uncu je potrebno 23,6, odnosno manje od dolara za gram. Berzanska cena je oko 80 dinara, a cena otkupa dulo manje - 40 i zavise od mesta gde se otkupljuje i šarenolike su, pa mogu biti i niže od toga.

U praksi, kako dalje pojašnjava, kada neko želi da proda komad nakita, mora da poseduje ličnu kartu i otkupljivaču ostavlja svoje lične podatke.

U Ministarstvu privrede podtvrđuju da prema novom Zakonu otkup upotrebljavanih predmeta ili njihovih delova od dragocenih metala može da obavlja samo otkupljivač, i to na otkupnom mestu.

- Otkupna mesta moraju biti obeležena tablom (nalepnicom) koja sadrži podatke iz registra otkupljivača, i to: redni broj iz registra otkupljivača, poslovno ime otkupljivača, adresu sedišta i matični broj, kao i broj otkupnog mesta sa adresom. Otkupljivač je dužan da prilikom otkupa izda ispravu - otkupni list. Propisano je da nadzor u ovoj oblasti obavlja tržišni inspektor - kažu u Ministarstvu privrede.

Novina, kako dalje saznajemo, ogleda se u tome što rešenje Direkcije za mere i dragocene metale kojim se određuje znak proizvođača, uvoznika ili zastupnika nije više oročeno na 10 godina, kako je to propisivao prethodni zakon, čime se olakšava poslovanje tih privrednika.

Takođe, Zakonom je ukinuta mogućnost ovlašćivanja tela za ispitivanje i žigosanje predmeta, s obzirom na to da od 2011. godine, kada je ta mogućnost uvedena, nije bilo zainteresovanih za obavljanje tih poslova. Sada ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala sprovodi opet samo Direkcija.

- Omogućeno je kupcima da u slučaju sumnje u stepen finoće predmeta mogu tražiti od Direkcije za mere i dragocene metale vanredno ispitivanje finoće predmeta, koja o tome izdaje izveštaj. Ovim se uvodi dodatna zaštita potrošača pri kupovini nakita i sličnih predmeta, pri čemu troškove vanrednog pregleda stepena finoće snosi podnosilac zahteva. Za predmete od platine, zlata i paladijuma mase do 1 gram i predmete od srebra mase do 3 grama, kao i delove, odnosno nekompletne predmete, ne postoji obaveza ispitivanja i žigosanja, a za predmete od platine, zlata i paladijuma mase do 0,5 grama i predmete od srebra mase do 1 gram, ne postoji ni obaveza označavanja - pojašnjavaju u Ministrastvu privrede.

Direkcija je na svojoj internet stranici objavila registar otkupljivača u koji su, prema javno dostupnim podacima, do sada upisana 592 otkupljivača.

Za sve one koji se ogluše o Zakon, propisane su kazne u rasponu od 10.000 do 2.000.000 dinara.     

S. Aničić Ilić