Raste broj prevara na platformama za e-trgovinu

Reč je o prevarama usmerenim na oglašivače, kojima se putem neke od aplikacija za komunikaciju javljaju navodni kupci zainteresovani za proizvode koje su oglasili, navodi se na sajtu RATEL-a i dodaje da se ova komunikacija najčešće odvija putem votsapa (WhatsApp) i vibera, a koriste se brojevi telefona i iz nacionalne mreže i iz inostranstva.

„Napadač se predstavlja kao navodni kupac i komunikaciju počinje pitanjem oglašivaču da li je proizvod i dalje dostupan, kao i da li kupoprodaju mogu da obave elektronskim putem. Tada mu u svoje ime ili u ime ’administratora platforme za e-trgovinu’ dostavlja link sa objašnjenjem da je navodni kupac već uplatio sredstva preko aplikacije i od oglašivača traži da klikne na link koji vodi na stranicu na kojoj se zahteva da u određena polja unese podatke sa bankovne kartice, broj kartice i CVV broj, kako bi mu se, navodno, izvršila uplata”, objašnjavaju iz RATEL-a.

Ističu da navodni kupac, pored ovih podataka, od oglašivača ponekad traži da mu dostavi i kodove koje oglašivač dobija prilikom popunjavanja forme za unos podataka.

Kada oglašivač unese podatke i dostavi kodove, osoba koja izvodi prevaru podiže sva raspoloživa sredstva sa bankovnog platnog računa oglašivača, nakon čega prekida svaku vrstu komunikacije, navode iz Agencije.

RATEL savetuje korisnike platformi za e-trgovinu da budu obazrivi u slučaju zahteva za davanje podataka o bankovnoj kartici jer se podaci o platnoj kartici unose kada se plaća, dok za prijem uplate ovi podaci nisu neophodni, već je dovoljan broj bankovnog računa.

Potrebno je, takođe, posebno obratiti pažnju na uslove plaćanja na platformama koje se koriste zato što većina podržava plaćanje pouzećem kao jedini način plaćanja, navode iz RATEL-a.

Detaljnije informacije i instrukcije mogu se naći na linkovima na sajtu Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Sem RATEL-a i mnogi drugi stručnjaci upozoravaju da ne treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi, kao i da treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju „from” tako što se klikne na „File” pa „Properties”.

Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari.

Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama.

To je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji pa ni ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.

        D. Mlađenović