Расте број превара на платформама за е-трговину

Реч је о преварама усмереним на оглашиваче, којима се путем неке од апликација за комуникацију јављају наводни купци заинтересовани за производе које су огласили, наводи се на сајту РАТЕЛ-а и додаје да се ова комуникација најчешће одвија путем вотсапа (WhatsApp) и вибера, а користе се бројеви телефона и из националне мреже и из иностранства.

„Нападач се представља као наводни купац и комуникацију почиње питањем оглашивачу да ли је производ и даље доступан, као и да ли купопродају могу да обаве електронским путем. Тада му у своје име или у име ’администратора платформе за е-трговину’ доставља линк са објашњењем да је наводни купац већ уплатио средства преко апликације и од оглашивача тражи да кликне на линк који води на страницу на којој се захтева да у одређена поља унесе податке са банковне картице, број картице и ЦВВ број, како би му се, наводно, извршила уплата”, објашњавају из РАТЕЛ-а.

Истичу да наводни купац, поред ових података, од оглашивача понекад тражи да му достави и кодове које оглашивач добија приликом попуњавања форме за унос података.

Када оглашивач унесе податке и достави кодове, особа која изводи превару подиже сва расположива средства са банковног платног рачуна оглашивача, након чега прекида сваку врсту комуникације, наводе из Агенције.

РАТЕЛ саветује кориснике платформи за е-трговину да буду обазриви у случају захтева за давање података о банковној картици јер се подаци о платној картици уносе када се плаћа, док за пријем уплате ови подаци нису неопходни, већ је довољан број банковног рачуна.

Потребно је, такође, посебно обратити пажњу на услове плаћања на платформама које се користе зато што већина подржава плаћање поузећем као једини начин плаћања, наводе из РАТЕЛ-а.

Детаљније информације и инструкције могу се наћи на линковима на сајту Републичке агенције за електронске комуникације и поштанске услуге.

Сем РАТЕЛ-а и многи други стручњаци упозоравају да не треба слепо веровати имену пошиљаоца које се приказује у електронској пошти од непознатих људи, као и да треба проверити да ли порука стварно стиже са адресе која је наведена у пољу „фром” тако што се кликне на „Филе” па „Пропертиес”.

Такође, ако се неко представља као запослени банке, а шаље са Гоогле или Yahoo адресе, сигурно је реч о превари.

Сајбер криминалци често користе аутоматске преводиоце па су текстови у лажним наградним играма, као и понуде сумњивих кредита, често нелогични или са правописним грешкама.

То је јасан сигнал да нешто није у реду, мада су и интернет преводиоци све бољи па ни исправно написан текст не значи да није превара у питању.

        Д. Млађеновић