Ršumović: Film "Zlatni dečko" je istinita priča

Ršumović je rekao da je "Zlatni dečko" istinita priča, odnosno "inspirisan je autentičnim likovima iz sveta fudbala".



"Na kraju se iskombinovalo da su možda tri neke sudbine isprepletene, što je za mene posebno inspirativno. Shvatio sam radeći prvi film i druge projekte da me istinite priče najviše lože. Imaju dozu autentičnosti. To je svakako jedan od aspekata filma koji je vrlo specifičan", istakao je Ršumović.



Prema njegovim rečima, reditelj Ognjen Janković je u "Zlatnom dečku" našao "svoj izraz koji može da se stavi u rang filmova sličnih iz evropske ili svetske produkcije.



Ršumović je rekao da je naziv filma stigao pošto je na početku snimanja filma preminuo čuveni argentinski fudbaler Dijego Armando Maradona, kome je nadimak bio "Zlatni dečko" (El Pibe de oro).



"To je nešto što naš glavni junak jasno kaže u prvoj većoj sceni u filmu. ''Pa ja sam novi Maradona!'' Ima toliko samopouzdanja", podsetio je scenarista.



U "Zlatnom dečku" glavnu ulogu igra Denis Murić, za koga Ršumović kaže da je još tokom snimanja njegovog rediteljskog prvenca "Ničije dete" (2014) svaku pauzu koristio da izađe napolje da igra fudbal sa ortacima.



"Dve nedelje smo bili na jednom setu, tamo gde smo snimali njega u domu. Tu je bio teren za fudbal i oni su pikali fudbal. Denis je trenirao fudbal. Ognjen, kad me zvao da ima projekat, prvo što je rekao: ''Šta misliš Denis da igra? ''Rekoh to je to", prisetio se Ršumović.



Drugo Ršumovićevo rediteljsko ostvaranje biće "Među bogovima", čije je snimanje bilo počelo jesenas, a govori o Avganistanki na prolasku kroz Srbiju u vreme izbegličke krize.



"Drugi film kažu da je najteži, pogotovo kad je prvi ostvario neki uspeh. Očekivanja rastu od svih sa strane. Bilo je lako raditi ''Ničije dete'' kada niko nije ni znao ko to radi. Neke starije kolege i svi malo ti stavljaju pritisak. ''Šta ćeš sa drugim filmom?''", priznao je Ršumović.



Prema njegovim rečima, mnogo je vremena prošlo između prvog i drugog filma pošto je dugo tragao za pravom pričom, tražeći inspiraciju u realnosti.



"Ovo je potpuno autentična priča o mladoj ženi iz Avganistana koja stiže sa porodicom u Beograd i shvata da se njen mlađi brat, sa kojim je izgubila kontakt tri nedelje pre toga, možda utopio u Savi", rekao je Ršumović.



Glavna junakinja odlučuje da ostane, bez obzira što nema nikakva dokumenta, i da sahrani svog brata, a Ršumović kaže da "ulazi u peripetiju egzistzencijalnu, kulturološku i administrativnu da bi "povratila sebi dostojanstvo i pokazala ljubav prema svom bratu".