Nova knjiga Vladimira Mitrovića "Iz istorije kulture i umetnosti"

Zapisi jednog istraživača (1994−2014)“. Izabrani tekstovi publikovani su u stručnim časopisima (Građa za proučavanje spomenika kulture, Glasnik Muzeja primenjene umetnosti), katalozima izložbi u izdanju matičnog Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), nedeljnoj štampi (Novi magazin) i dnevnoj (Dnevnik), kao i na dva portala (Graditelji Novog Sada i Autonomija).

Ovi zapisi o arhitekturi i urbanizmu, novoj i staroj u obnovi, javnim spomenicima, plakatu i aktuelnim dešavanjima na polju kulture su, po rečima autora, snažno povezani i usmereni ka javnosti. Želja mu je bila da se pojave zabeleže, protumače i komentarišu kao „stanje istorijske svesti” koju svaki istraživač čuva, dublje ili pliće, u sebi. Pored tema koje su u sferi njegovih interesovanja, ka pojedinim oblastima usmeravala ga je i njihova neistraženost, posebno u domenu javnih spomenika i plakata. Tekstovi su složeni u pet poglavlja i oslikavaju i osnovne (razvojne) linije Mitrovićevog profesionalnog interesovanja i istraživačkog rada.

U prvom poglavlju o arhitekturi i urbanizmu posebna pažnja posvećena je ranom periodu nastanka Novog Sada i vremenu kada je dobio današnje obrise posle katastrofalnog bombardovanja i požara koji je buktao 1849. u kome je grad skoro do temelja srušen. Slede tekstovi o zaštićenoj zoni graditeljske baštine, konkursu za regulaciju Novog Sada iz 1937, Podgrađu Petrovaradinske tvrđave i njegovom nedavnom parternom uređenju. Posebnu celinu čine tekstovi u rubrici „Arhitektura i Novi Sad” koja je, kao kolumna, povremeno izlazila tokom protekle godine u nedeljnom izdanju „Dnevnika“.Tim tekstovima Mitrović je, kako navodi, želeo da ukaže na pozitivne primere naše aktuelne graditeljske prakse i skrene pažnju i na projekte i akcije službe zaštite na obnovi bogatog graditeljskog nasleđa Novog Sada.

Poglavlje posvećeno našoj spomeničkoj umetnosti čine tekstovi o onim nastalim između dva svetska rata, tzv. Dinasticima i njihovom brisanju sa lica zemlje, kao i savremenim. U poglavlju Novosadski kulturni plakat su tekstovi o grafičkom dizajnu i primenjenoj umetnosti, među kojima su oni o dvotomnoj monografiji povodom 50 godina Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine (UPIDIV ) čiji je Mitrović autor sa dr Zdravkom Rajčetićem, i o aktuelnom, savremenom novosadskom plakatu i dizajnu knjiga. Slede studije o najpoznatijim vojvođanskim grafičkim umetnicima i dizajnerima i zbirci dizajna MSUV i Mitrovićevom pokušaju da se ustanovi zbirka plakata autora koji čine Novosadski kulturni plakat i u kojoj je već više stotina dela.

Knjiga se završava izborom tekstova izvorno pisanih za portal Autonomija.info, koji se bave komentarima i analizama različitih pojava u kulturnom miljeu Novog  Sada poslednjih nekoliko godina, posebno o novim spomenicima i muralima, ali i o muzejskim pitanjima koja su izazvala veću pažnju šire javnosti.

Po Mitrovićevim rečima, oni govore o jednom trenutku stanja u našoj kulturi gde su politički predstavnici građana preuzeli, pa i nemilosrdno preoteli brigu o nekim pojavama vezanim za stanje u našoj (materijalnoj) muzejskoj kulturi bez dogovora i konsenzusa sa stručnim delom javnosti i na taj način, po ko zna koji put, izneverili neke od osnovnih postulata demokratije – stručnost i javnost. Jedan od primarnih zadataka i ciljeva čitavog  procesa organizovanja ove knjige, kako objašnjava autor u uvodnoj reči, je da se pokaže visok stepen interesovanja i brige domaće istorije umetnosti kao i, naravno, njegove lične i profesionalne radoznalosti, da se čitalac obavesti, uputi, ponešto nauči, pa i da se, što da ne, malo čitajući i zabavi.     N. Popov