Nemanja Milenković: Evropa nam poručila da čuvamo ono što smo napravili

Direktor Fondacije Nemanja Milenković, za naš list kaže da je bio veliki rizik započinjati proslavu Nove godine pozorišnom predstavom, ali da je to put do stvaranja publike koja će moći da ispuni prostore za kulturne programe koji će Novom Sadu ostati nakon 2022. godine

- Doček je suštinski promenio stvari. Od puke zabave kao što je većina Novih godina u svetu, Novi Sad je dobio jedinstvenu umetničku proslavu u Evropi. Ove godine, programski koncept bio je zasnovan na proslavi 130 godina jubileja od kako je prvi počasni građanin Novog Sada, Nikola Tesla, prošao kroz naš grad. U saradnji evropskih, regionalnih, lokalnih umetnika i građana, pozorišnom predstavom “Tesla, izumetnik” i Tesla svetlosnom galerijom ponovo smo povezali dve obale grada.

Nakon dve evropske nagrade “Melina Merkuri” za najsupešniju EPK i Nagrade za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, za Doček, Kaleidoskop kulture i mrežu kulturnih stanica, potvrda da će Novi Sad biti prava prestonica kulture stigla je tako i sa strane. Pored programa koje će publika moći da isprati u ovoj godini, Milenković kaže da je važno i ono što ostaje nakon godine titule.

Sloboda, Duga, Nada i Ljubav

Tokom 2022. godine Novi Sad očekuju četiri programska mosta sa po dva programska luka. U skladu sa sloganom “Za nove mostove”, novosadska godina titule, kroz programske mostove Sloboda, Duga, Nada i Ljubav, ponudiće sadržaj u programskim lukovima Doček, Seobe, Budućnost Evrope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture i Druga? Evropa. Sami lukovi i njihovi programi traju oko mesec dana.

- Program je izazov svake prestonice kulture, jer se u jednoj godini desi eksplozija kvaliteta i kvaniteta kulturnih sadržaja. Prilikom donošenja odluka, pratio sam šta bi to odgovaralo stvaranju i širenju publike i mi smo jedini koji su uspeli da hronološki osmisle programski koncept. Te vremenske i tematske celine trebalo bi da olakšaju publici praćenje događaja - kaže Nemanja Milenković.

- Time možemo da krenemo i od kraja, dakle od legata. Zašto? Zato što zaključak treće evaluacije eksperata panelista Evropske komisije uvek je iskren spisak kritika šta bi trebalo popraviti u godini titule. Činjenica je da nagradu „Melina Merkuri“ dobijaju najuspešnije Evropske prestonice kulture kao i da je Novi Sad već dobio. Od četiri preporuke koje su naznačene u izveštaju, suština je: „Čuvajte legate koje ste napravili“ - ističe Milenković.

Za njega je to zapravo kompliment, jer stiže već pred sam početak titularne godine. Legati nastali tokom petogodišnjeg projekta, prema Milenkovićevim rečima, dolaze iz sva četiri dela novosadskog razvoja Evropske prestonice kulture: ljudi, procesi, prostori i programi.

Šta više, zahvaljujući oceni drugog evropskog žirija, Novi Sad je dobio Doček,  Kaleidoskop kulture i mrežu kulturnih stanica kao najbolje evropske trend brendove u oblasti kulture. Naš grad time je postao jedini grad u ovom delu Evrope sa tri prestižna evropska priznanja.

On kaže da je dobrim rezultatima grada pogodovala situacija na novosadskoj kulturnoj sceni, gde je titula EPK bila varnica koja je pokrenula lokalne umetnike i organizacije.

Velika imena u obilju događaja

Od poznatijih svetskih imena koja će gostovati u Novom Sadu tokom ove godine Milenković izdvaja pojedine.

- Na Spensu će se tokom “Seoba” okupiti krem regionalne književnosti. Nastupiće i jedna od najboljih savremenih plesačica sveta Japanka Kaori Ito. Zatim su tu i Barselona yipsi orkestra, Enigma. Imaćemo prvi film koji će se baviti početkom Grada, “Liberta” je kostimirana avantura o sticanju statusa slobodnog kraljevskog grada. U jednom danu će Beogradska i Dortmundska filharmonija izvesti osam Betovenovih simfonija u Koncertnoj dvorani, dok će deveta biti izvedena na otvorenom. To u Evropi do sada nije rađeno. U SNP će nastupiti Evelin Gleni, dobitnica dva “Gremija”, dolazi i Fondacija “Ulaj”, pioniri konceptualne umetnosti... - naveo je on.

- Jako se često hvalimo „Srpskom Atinom“, ali to je ideal s kraja 19. veka. Mi nismo u istom gradu našeg detinjstva. Da li je to izmenilo puno toga? Jeste! Ali da li je Novi Sad isti? Naravno da nije. Upravo je Evropska prestonica kulture kroz aplikacionu knjigu, ponovo posatvila pitanje: Ko smo mi kao grad u 21. veku i kuda želimo da idemo? - navodi Milenković.

Sama kandidatura i proces apliciranja donela je, po Milenkvićevim rečima, novine u načinu funkcionisanja  kuturne scene u Novom Sadu.

- U kulturi se desilo nešto što do sada nije postojalo: takmičarski duh. Izlazeći iz zone komfora, povezale su se ustanove kulture i vaninsitucionalna scena. Ustanove su dale snagu svoje tradicije i kredibiliteta, a vanistitucionalna scena pokretljivost i drugačiji ugao posmatranja - precizirao je Milenković.

Rezultati saradnje, kaže on, tek će se videti, a programi u titularnoj godini samo su vrh ledenog brega potencijala novosadske kulturne scene.

- Pored programskog kvaliteta koji će svoj vrhunac doživeti u godini titule, podigli smo produkcijske, organizacione i komunikacione kapacitete. Tako smo postali jedina Evropska prestonica kulture, stvarajući programe i pre godine titule. Bitnije od nagrada koje smo potvrđuju da smo dobro radili, jeste da su izgrađeni ljudi i procesi. Na taj način, postali smo spremniji da naš grad dočekuje vrhunske evropske umetnike i organizacije - naglašava Nemanja Milenković.

Po njegovim rečima, projekat EPK pokrenuo je i sponzore i pokazao da i visoka kultura može da dopre do većeg broja ljudi, samo da je pitanje načina. Velika imena svetske muzike za Doček će tako svirati i u Gradskoj kući, Reformatskoj crkvi, Katedrali, ali i u obnovljenoj „Fabrici“. Takođe, napominje da u ceo projekat „nije bio uključen samo ko nije hteo“.

Niču kulturne stanice

On ističe da je umesto planirane tri kulturne stanice iz aplikacije iz 2015. godine, Novi Sad sada ima osam, a verovatno će ih biti 12 do kraja 2022. godine.

- Gde će one biti trenutno se razmatra, ali to nije toliko važno, jer je napravljen sistem. Meni je obnova zgrade važna stvar, ali je mnogo važnije kako ona funkcioniše. Uspostavili smo sistem centralnog vođenja kulturnih stanica, gde one imaju autonomiju. Em što je to donelo uštede, em sada postoji jedan sajt, jedan sistem i podloga kojim trenutno rukovodi Fondacija, a namera je da se nadležnost prenese Kulturnom centru Novog Sada. Umetnici sada mogu da biraju prostor koji im odgovara i da se fokusiraju na program, dok svu drugu podršku dobijaju od kulturnog centra - pojasnio je Milenković.

Tu su, kaže Milenković, i “Nova mesta”, novi javni i komšijski prostori, koji su, po njemu, potpuno promenili pristup demokratičnosti arhitekture.

- To do juče nije moglo da se zamisli. Sada Grad pita građane šta im treba, dobije povratnu informaciju, raspiše konkurs, razvija se arhitektonska scena, dobije se na kreativnosti i još sve to potvrdi žiri evropskih eksperata. I, što je još važnije, potvrda stiže i od građana koji žive s tim prostorima - zaključuje Milenković.

- Strategija razvoja kulture iz 2015. godine utvrdila je da samo 13,5 odsto ukupne kulturne scene komunicira sa stranim partnerima. To je bilo u zapećku. Od 2017. godine do kraja 2022. godine u Novom Sadu će gostovati više od 5.000 samo evropskih umetnika. To je jedna potpuno nova baza koja je napravljena. Te mreže i spolja i iznutra daju jedan novi kvalitet. To je Novi Sad, to je zasad koji bi trebalo da nikne - ističe Milenković.

On podseća da je velika stvar što su ustanove kulture prihvatile projekte Evropske prestonice kulture kao sufinansirajuće projekte. To znači da su svoje planove rada prilagodile programskom konceptu 2022. godine.

- Zahvaljujući tome duplirali smo najmanji budžet za jednu Evropsku prestonicu kulture do sada i dobili novu snagu. Šta više sada 33 ustanove kulture u gradu imaju petogodišnje planove usklađene sa Strategijom razvoja kulture grada. To je do sada bilo nezamislivo - naglasio je Milenković.

- Mi smo, kao institucionalizovano telo u kulturi, doneli jedan potpuno drugačiji odnos prema kulturi, gde se radi intenzivno, jako, snažno, stresno, ali to je na kraju plodonosno, što je i najbitnije - dodao je direktor Fondacije Nemanja Milenković.

Po njegovim rečima, legati kao što su Doček i Kaleidoskop kulture, veliki su doprinos gradskoj kulturnoj sceni, ali broj novih prostora namenjenih kulturi koji su nikli tokom priprema za EPK, nije zabeležen u poslednjih pola veka.

- Iako se to olako shvata, drago mi je da počinje da se podrazumeva. Obnovljeno je Podgrađe posle 300 godina. Ostalo je još nekoliko zgrada, buyeti su obezbeđeni, to će se desiti. To je potencijal budućeg srpskog Monmartra. Kulturna stanica Svilara postala je iskra obnove i razvoja ove značajne kulturno-istorijske celine. Zatim, otkrili smo jedan novi toponim - Veliki Liman. Ovde se ne radi samo o Kreativnom distriktu već o celokupnom industrujskom naleđu Novog Sada - ukazao je Milenković.

Kako je napomenuo, tokom godine titule za posetioce programa Evropske prestonice kulture biće uglavnom slobodan ulaz.

- Bitno mi je da napomenem da smo oko sedam miliona evra prihodovali od donatora, sponzora i EU fondova, što znači da ljudi koji rade u Fondaciji ne koštaju građane Novog Sada. U tom smislu, za sve što publika plati ulaznicu, isključivo ide za razvoj programa kulture. Fondacija nema profit. Novac se ponovo ulaže u stvorene programe. Važno je da gradimo taj odnos jer bez toga nema ni vrednovanja kulture i njenih stvaraoca - napomenuo je direktor Fondacije “Novi Sad - Evropska prestonica kulture“ Nemanja Milenković.

Svetozar Krstić