Немања Миленковић: Европа нам поручила да чувамо оно што смо направили

Директор Фондације Немања Миленковић, за наш лист каже да је био велики ризик започињати прославу Нове године позоришном представом, али да је то пут до стварања публике која ће моћи да испуни просторе за културне програме који ће Новом Саду остати након 2022. године

- Дочек је суштински променио ствари. Од пуке забаве као што је већина Нових година у свету, Нови Сад је добио јединствену уметничку прославу у Европи. Ове године, програмски концепт био је заснован на прослави 130 година јубилеја од како је први почасни грађанин Новог Сада, Никола Тесла, прошао кроз наш град. У сарадњи европских, регионалних, локалних уметника и грађана, позоришном представом “Тесла, изуметник” и Тесла светлосном галеријом поново смо повезали две обале града.

Након две европске награде “Мелина Меркури” за најсупешнију ЕПК и Награде за најбољи европски тренд бренд у области културе, за Дочек, Калеидоскоп културе и мрежу културних станица, потврда да ће Нови Сад бити права престоница културе стигла је тако и са стране. Поред програма које ће публика моћи да испрати у овој години, Миленковић каже да је важно и оно што остаје након године титуле.

Слобода, Дуга, Нада и Љубав

Током 2022. године Нови Сад очекују четири програмска моста са по два програмска лука. У складу са слоганом “За нове мостове”, новосадска година титуле, кроз програмске мостове Слобода, Дуга, Нада и Љубав, понудиће садржај у програмским луковима Дочек, Сеобе, Будућност Европе, Хероине, Тврђава мира, Дунавско море, Калеидоскоп културе и Друга? Европа. Сами лукови и њихови програми трају око месец дана.

- Програм је изазов сваке престонице културе, јер се у једној години деси експлозија квалитета и кванитета културних садржаја. Приликом доношења одлука, пратио сам шта би то одговарало стварању и ширењу публике и ми смо једини који су успели да хронолошки осмисле програмски концепт. Те временске и тематске целине требало би да олакшају публици праћење догађаја - каже Немања Миленковић.

- Тиме можемо да кренемо и од краја, дакле од легата. Зашто? Зато што закључак треће евалуације експерата панелиста Европске комисије увек је искрен списак критика шта би требало поправити у години титуле. Чињеница је да награду „Мелина Меркури“ добијају најуспешније Европске престонице културе као и да је Нови Сад већ добио. Од четири препоруке које су назначене у извештају, суштина је: „Чувајте легате које сте направили“ - истиче Миленковић.

За њега је то заправо комплимент, јер стиже већ пред сам почетак титуларне године. Легати настали током петогодишњег пројекта, према Миленковићевим речима, долазе из сва четири дела новосадског развоја Европске престонице културе: људи, процеси, простори и програми.

Шта више, захваљујући оцени другог европског жирија, Нови Сад је добио Дочек,  Калеидоскоп културе и мрежу културних станица као најбоље европске тренд брендове у области културе. Наш град тиме је постао једини град у овом делу Европе са три престижна европска признања.

Он каже да је добрим резултатима града погодовала ситуација на новосадској културној сцени, где је титула ЕПК била варница која је покренула локалне уметнике и организације.

Велика имена у обиљу догађаја

Од познатијих светских имена која ће гостовати у Новом Саду током ове године Миленковић издваја поједине.

- На Спенсу ће се током “Сеоба” окупити крем регионалне књижевности. Наступиће и једна од најбољих савремених плесачица света Јапанка Каори Ито. Затим су ту и Барселона yipsi оркестра, Енигма. Имаћемо први филм који ће се бавити почетком Града, “Либерта” је костимирана авантура о стицању статуса слободног краљевског града. У једном дану ће Београдска и Дортмундска филхармонија извести осам Бетовенових симфонија у Концертној дворани, док ће девета бити изведена на отвореном. То у Европи до сада није рађено. У СНП ће наступити Евелин Глени, добитница два “Гремија”, долази и Фондација “Улај”, пионири концептуалне уметности... - навео је он.

- Јако се често хвалимо „Српском Атином“, али то је идеал с краја 19. века. Ми нисмо у истом граду нашег детињства. Да ли је то изменило пуно тога? Јесте! Али да ли је Нови Сад исти? Наравно да није. Управо је Европска престоница културе кроз апликациону књигу, поново посатвила питање: Ко смо ми као град у 21. веку и куда желимо да идемо? - наводи Миленковић.

Сама кандидатура и процес аплицирања донела је, по Миленквићевим речима, новине у начину функционисања  кутурне сцене у Новом Саду.

- У култури се десило нешто што до сада није постојало: такмичарски дух. Излазећи из зоне комфора, повезале су се установе културе и ванинситуционална сцена. Установе су дале снагу своје традиције и кредибилитета, а ваниституционална сцена покретљивост и другачији угао посматрања - прецизирао је Миленковић.

Резултати сарадње, каже он, тек ће се видети, а програми у титуларној години само су врх леденог брега потенцијала новосадске културне сцене.

- Поред програмског квалитета који ће свој врхунац доживети у години титуле, подигли смо продукцијске, организационе и комуникационе капацитете. Тако смо постали једина Европска престоница културе, стварајући програме и пре године титуле. Битније од награда које смо потврђују да смо добро радили, јесте да су изграђени људи и процеси. На тај начин, постали смо спремнији да наш град дочекује врхунске европске уметнике и организације - наглашава Немања Миленковић.

По његовим речима, пројекат ЕПК покренуо је и спонзоре и показао да и висока култура може да допре до већег броја људи, само да је питање начина. Велика имена светске музике за Дочек ће тако свирати и у Градској кући, Реформатској цркви, Катедрали, али и у обновљеној „Фабрици“. Такође, напомиње да у цео пројекат „није био укључен само ко није хтео“.

Ничу културне станице

Он истиче да је уместо планиране три културне станице из апликације из 2015. године, Нови Сад сада има осам, а вероватно ће их бити 12 до краја 2022. године.

- Где ће оне бити тренутно се разматра, али то није толико важно, јер је направљен систем. Мени је обнова зграде важна ствар, али је много важније како она функционише. Успоставили смо систем централног вођења културних станица, где оне имају аутономију. Ем што је то донело уштеде, ем сада постоји један сајт, један систем и подлога којим тренутно руководи Фондација, а намера је да се надлежност пренесе Културном центру Новог Сада. Уметници сада могу да бирају простор који им одговара и да се фокусирају на програм, док сву другу подршку добијају од културног центра - појаснио је Миленковић.

Ту су, каже Миленковић, и “Нова места”, нови јавни и комшијски простори, који су, по њему, потпуно променили приступ демократичности архитектуре.

- То до јуче није могло да се замисли. Сада Град пита грађане шта им треба, добије повратну информацију, распише конкурс, развија се архитектонска сцена, добије се на креативности и још све то потврди жири европских експерата. И, што је још важније, потврда стиже и од грађана који живе с тим просторима - закључује Миленковић.

- Стратегија развоја културе из 2015. године утврдила је да само 13,5 одсто укупне културне сцене комуницира са страним партнерима. То је било у запећку. Од 2017. године до краја 2022. године у Новом Саду ће гостовати више од 5.000 само европских уметника. То је једна потпуно нова база која је направљена. Те мреже и споља и изнутра дају један нови квалитет. То је Нови Сад, то је засад који би требало да никне - истиче Миленковић.

Он подсећа да је велика ствар што су установе културе прихватиле пројекте Европске престонице културе као суфинансирајуће пројекте. То значи да су своје планове рада прилагодиле програмском концепту 2022. године.

- Захваљујући томе дуплирали смо најмањи буџет за једну Европску престоницу културе до сада и добили нову снагу. Шта више сада 33 установе културе у граду имају петогодишње планове усклађене са Стратегијом развоја културе града. То је до сада било незамисливо - нагласио је Миленковић.

- Ми смо, као институционализовано тело у култури, донели један потпуно другачији однос према култури, где се ради интензивно, јако, снажно, стресно, али то је на крају плодоносно, што је и најбитније - додао је директор Фондације Немања Миленковић.

По његовим речима, легати као што су Дочек и Калеидоскоп културе, велики су допринос градској културној сцени, али број нових простора намењених култури који су никли током припрема за ЕПК, није забележен у последњих пола века.

- Иако се то олако схвата, драго ми је да почиње да се подразумева. Обновљено је Подграђе после 300 година. Остало је још неколико зграда, buyеti су обезбеђени, то ће се десити. То је потенцијал будућег српског Монмартра. Културна станица Свилара постала је искра обнове и развоја ове значајне културно-историјске целине. Затим, открили смо један нови топоним - Велики Лиман. Овде се не ради само о Креативном дистрикту већ о целокупном индуструјском налеђу Новог Сада - указао је Миленковић.

Како је напоменуо, током године титуле за посетиоце програма Европске престонице културе биће углавном слободан улаз.

- Битно ми је да напоменем да смо око седам милиона евра приходовали од донатора, спонзора и ЕУ фондова, што значи да људи који раде у Фондацији не коштају грађане Новог Сада. У том смислу, за све што публика плати улазницу, искључиво иде за развој програма културе. Фондација нема профит. Новац се поново улаже у створене програме. Важно је да градимо тај однос јер без тога нема ни вредновања културе и њених ствараоца - напоменуо је директор Фондације “Нови Сад - Европска престоница културе“ Немања Миленковић.

Светозар Крстић