Glumac Vučić Perović o mini-seriji „Čudne ljubavi”

U toj romantičnoj komediji, prazničnoj mini-seriji, snimljenoj kao zajednički projekat produkcijske kuće „Firefly” i Telekoma Srbije, glumca ćemo upoznati kao Janka, profesora muzike koji predaje u školi i obožava rad s decom.

– Reč je o čoveku koji je nesposoban da misli zlo, a ponekad čak deluje tupo, ali samo zato što ne razume dvosmislenost. Za njega je Bojana idealna, dovoljno prizemna da ga drži u kontaktu sa stvarnošću, a opet dovoljno senzibilna da shvati i razume njegovu posebnost. Njegova senzibilnost mu omogućava da prepozna neiskrenost i kalkulaciju, njegove moralne vrednosti su visoke i tu dolazi do nesporazuma sa Bojanom. On iskreno ne razume njene inhibicije u vezi sa njihovom vezom – objašnjava za naš list glumac Vučić Perović.

Kakva nas serija očekuje zapravo i šta mislite da je izdvaja od ostalih?

– Seriju nisam bio u prilici da pogledam da bih mogao nešto konkretnije da kažem o istoj, ali ono što je izdvaja, svakako je kratkoća. Tu su, dakle, tri epizode, a u svakoj od njih centralni događaj biće određeni praznik (sv. Nikola, Nova godina i Božić). Što dalje implicira da će biti vrcavo, duhovito, a toplo.

U najavi serije piše da će nas likovi svojim dogodovštinama razgaliti tokom praznika. Može li ova serija da nas okupi tokom prazničnih večeri?

– Predlažem da verujemo takvoj najavi, ništa ne košta. Verujem da se snimljeni materijal neće puštati samo za doček ove Nove godine, već da će biti repriziran i u nekim narednim godinama.

Kako je bilo raditi sa vrsnom ekipom glumaca, ali i sa Nikolom Kojom koji se ovoga puta osim kao glumac našao i u ulozi reditelja?

– Jedan od najlepših snimajućih dana desio mi se baš na ovom setu. Rekao bih, pre svega zahvaljujući Koji, pošto je on, ipak, relej i zajednički imenitelj mnogih nekih ljudi koji su se odazvali i rekli: „Da” ovom projektu. Vratila mi se vera u posao i pokazalo mi da može i ovako da se radi. Ovaj posao je divan, samo ljudi nekad znaju biti teški. Ovde toga nije bilo ili nije stiglo da bude... A možda je jedan od razloga i taj što su se svi postavili kao prijatelji. Dirljivo je videti kako se, i posle toliko godina, oni (velikani) međ' sobom čuvaju i drže zajedno. Zauvek ću pamtiti način Kojinog ophođenja prema Tei.

Gledamo vas i u „Nečistoj krvi“ vikendom na RTS-u. Koliko je Mitke bio izazovan za igru. Šta je bilo najuzbudljivije i najteže u radu na ekranizovanju ovog lika koji je čuven u delima Borisava Stankovića?

– Bilo je tu mnogo izazova. Od Bore preko Vojislava Nanovića, koji je pisao scenario, do same uloge, a onda redom - dijalekta, kostima, šminke, jahanja, partnerstava... Samim tim, sve pobrojano je bilo uglavnom i uzbudljivo. Najteže je bilo snimati po hladnoći u doba korone.

Kako biste sumirali 2021. godinu na poslovnom i privatnom planu?

– Proveo sam skoro 100 dana u Kotoru, što nije bilo moguće poslednjih deset godina. Ovaj podatak svedoči o tome da nije bilo posla, kao ranijih godina, što ima svojih prednosti, a sa druge strane, znači da se mnogo i odmaralo, što ima svojih mana. Ovo je, svakako, jedna od tri najgore godine kojima sam svedočio.

Sa kakvim željama za sebe i za naše čitaoce ulazite u 2022. godinu?

– Želja mi je da bude sve suprotno od onoga kako mislim da će biti. Vašim čitaocima želim da im se ostvari baš ono šta žele, pa nek' im je Bog u pomoći.

Vladimir Bijelić