Jelena Tomašević u Kombank dvorani: "Melanholija" za Banjca

Pevačica je napravila presek svoje karijere kroz dva objavljena albuma “Panta Rei” (2008) i “Ime moje” (2015), sa velikim brojem hitova, ali i sa obradama nekoliko izvornih i rok pesama, uz premijerno izvođenje novih singlova, spremnih za treći studijski album.



Na kraju koncerta je nežno i potresno jednu pesmu posvetila nedavno preminulom muzičaru - klavijaturisti i kompozitoru Aleksandru Banjcu (1976-2021).



Koncert od puna dva sata muzička umetnica je počela upravo sa najnovijom pesmom “Sve ispočetka” tek da malo zagreje svoju vernu publiku.



Krenula je dalje da plovi kroz svoje etno pop balade i da joj ne smeta dok strastveno duva “Košava”, ali nije bila zadovoljna da publika ne učestvuje, i uz želju da pevaju zajedno, cela sala je zapevala sa njom u duetu refren te pesme.



Jedan aplauz za vas od nas. Biće toga još tokom večeri, tek smo počeli, nadahnuto je Jelena komunicirala sa publikom, kao i uvek, ne previše, taman umereno.



Probala je etno pop dama kako deluje “Med i žaoka”, uz horsko pevanje, da bi se vratila na sam početak karijere i baladu “Jutro” sa Beovizije 2005, kada je krenula saradnja sa Željkom Joksimovićem.



Nije samo pesma “Jutro” bila proizvod nadahnuća u vezi te priče, već i drama “Tre sorele” autora Stevana Koprivice, koja se godinama igra na sceni Zvezdara teatra.



Naslov “Diraj mi usne” (2020) takođe je novijeg datuma, nastao za vreme pandemije, što je pevačica nesebično podarila auditorijumu u želji da i tu kompoziciju zavole pre izlaska novog albuma.



Kao i na poslednjem velikom koncertu u Sava centru u maju 2019, tako je i sada muzičarka podsetila na priču o pesmi koju joj je napisao Sergej Ćetković.



Pored vas mi nisu potrebni prateći vokali, nagradila je ovim komplimentom svoju publiku.



Zaista veliki hit “Radio svira za nas” u svojoj petoj brzini i žestokoj dinamici napravio je ogromnu pometnju u velikoj sali Kombank dvorane, a to se u jednom dahu nastavilo i sa numerom “Život u koferima”, što je dovelo koncert to tačke usijanja.



Podsetila je Tomašević salu da je bila deo muzičkog projekta Radija S - “Zvezde pevaju zvezde”, gde su se pevale obrade poznatih naslova domaće i regionalne muzike, a ona je interpretirala u drugačijem maniru “Bitanga i princeza” od popularne rok grupe “Bijelo dugme”.



Stigla je Jelena i da pozdravi svog oca sa bine, i da zapeva stihove “nema koga da me pozdravi, nema leka da me ozdravi” za pesmu “Nema koga”, dok je veći deo sale uveliko plesao u zanosu.



Veći broj devojčica se sjatio oko bine da prati program kao uveliko određena ciljna grupa ove pevačice, a onda je Jelena odlučila da izađe potpuno sama na scenu, bez benda.



Imao se utisak da će se obratiti svima i reći nešto veoma važno, ali ona je samo pustila svoj sjajan glas “a capella”, za baladu “Gde si bilo, jare moje” (2004), saradnja sa grupom “Biber”.



Tek što je publika dolazila do daha, Tomašević je zadala snažne emocije sa čuvenom pesmom “Oro” koja ju je odvela na Evroviziju 2008 u Beogradsku Arenu, kao jedan od vrhunaca koncerta.



Hvala vam što me volite. Ništa se u životu ne podrazumeva, pa ni ljubav. I ja vas puno volim, puna osećanja se Jelena obraćala sali i onda zaplovila svojim “Okeanima” za izuzetno snažan kraj zvaničnog dela koncerta.



Naravno, bis se podrazumeva, i ne može proći bez nežne poezije i lirike “Ime moje”, da bi ovaj nastup obeležila sa obradom vanvremenske šansone “Zlatni dan” od Bisere Veletanlić, zahvaljujući kojoj je podigla celu salu i pevala duetski sa fanovima.



Na veoma specifičan način Jelena ume da obradi takve evergrin hitove, gde dolazi do spajanja sving, džez, bluz i etno pop žanrova, što izaziva novu dimenziju.



Shvatila je i ona da ne priliči sa obradom da okonča muzičko druženje, tako da je istakla na drugom bisu da je narednu pesmu ona komponovala i priznala - “Ne dam na tebe”.



Možda je bilo dovoljno da sa tako jakom baladom završi dvočasovnoi putovanje kroz karijeru koja traje bezmalo dve decenije, ali se onda odlučila na još jedan korak.



Ovo je skroz sada neplanirano, nismo ni vežbali, objasnila je pop dama, i zapevala samo u pratnji klavira ispovest zvanu “Melanholija”.

Čak je i ostatak benda zbunila, jer su svi već bili spremni da završe veče, kao i sam pijanista.



Nakon te poslednje pesme, nastao je potresan, težak, emotivan momenat koji je prodrmao dvoranu.



U publici je jedna posebna osoba, Ana Banjac, ćerka našeg divnog muzičara Aleksandra Banjca koji na žalost nije više sa nama, a svirao je decenijama sa mnogim kolegama. Danas je baš njegov rođendan i pesma “Melanholija” je njemu posvećena. Čast mi je što sam poznavala tvog tatu, završila je bogat muzički sadržaj Jelena Tomašević.