Јелена Томашевић у Комбанк дворани: "Меланхолија" за Бањца

Певачица је направила пресек своје каријере кроз два објављена албума “Панта Реи” (2008) и “Име моје” (2015), са великим бројем хитова, али и са обрадама неколико изворних и рок песама, уз премијерно извођење нових синглова, спремних за трећи студијски албум.



На крају концерта је нежно и потресно једну песму посветила недавно преминулом музичару - клавијатуристи и композитору Александру Бањцу (1976-2021).



Концерт од пуна два сата музичка уметница је почела управо са најновијом песмом “Све испочетка” тек да мало загреје своју верну публику.



Кренула је даље да плови кроз своје етно поп баладе и да јој не смета док страствено дува “Кошава”, али није била задовољна да публика не учествује, и уз жељу да певају заједно, цела сала је запевала са њом у дуету рефрен те песме.



Један аплауз за вас од нас. Биће тога још током вечери, тек смо почели, надахнуто је Јелена комуницирала са публиком, као и увек, не превише, таман умерено.



Пробала је етно поп дама како делује “Мед и жаока”, уз хорско певање, да би се вратила на сам почетак каријере и баладу “Јутро” са Беовизије 2005, када је кренула сарадња са Жељком Јоксимовићем.



Није само песма “Јутро” била производ надахнућа у вези те приче, већ и драма “Тре сореле” аутора Стевана Копривице, која се годинама игра на сцени Звездара театра.



Наслов “Дирај ми усне” (2020) такође је новијег датума, настао за време пандемије, што је певачица несебично подарила аудиторијуму у жељи да и ту композицију заволе пре изласка новог албума.



Као и на последњем великом концерту у Сава центру у мају 2019, тако је и сада музичарка подсетила на причу о песми коју јој је написао Сергеј Ћетковић.



Поред вас ми нису потребни пратећи вокали, наградила је овим комплиментом своју публику.



Заиста велики хит “Радио свира за нас” у својој петој брзини и жестокој динамици направио је огромну пометњу у великој сали Комбанк дворане, а то се у једном даху наставило и са нумером “Живот у коферима”, што је довело концерт то тачке усијања.



Подсетила је Томашевић салу да је била део музичког пројекта Радија С - “Звезде певају звезде”, где су се певале обраде познатих наслова домаће и регионалне музике, а она је интерпретирала у другачијем маниру “Битанга и принцеза” од популарне рок групе “Бијело дугме”.



Стигла је Јелена и да поздрави свог оца са бине, и да запева стихове “нема кога да ме поздрави, нема лека да ме оздрави” за песму “Нема кога”, док је већи део сале увелико плесао у заносу.



Већи број девојчица се сјатио око бине да прати програм као увелико одређена циљна група ове певачице, а онда је Јелена одлучила да изађе потпуно сама на сцену, без бенда.



Имао се утисак да ће се обратити свима и рећи нешто веома важно, али она је само пустила свој сјајан глас “а capеlla”, за баладу “Где си било, јаре моје” (2004), сарадња са групом “Бибер”.



Тек што је публика долазила до даха, Томашевић је задала снажне емоције са чувеном песмом “Оро” која ју је одвела на Евровизију 2008 у Београдску Арену, као један од врхунаца концерта.



Хвала вам што ме волите. Ништа се у животу не подразумева, па ни љубав. И ја вас пуно волим, пуна осећања се Јелена обраћала сали и онда запловила својим “Океанима” за изузетно снажан крај званичног дела концерта.



Наравно, бис се подразумева, и не може проћи без нежне поезије и лирике “Име моје”, да би овај наступ обележила са обрадом ванвременске шансоне “Златни дан” од Бисере Велетанлић, захваљујући којој је подигла целу салу и певала дуетски са фановима.



На веома специфичан начин Јелена уме да обради такве евергрин хитове, где долази до спајања свинг, џез, блуз и етно поп жанрова, што изазива нову димензију.



Схватила је и она да не приличи са обрадом да оконча музичко дружење, тако да је истакла на другом бису да је наредну песму она компоновала и признала - “Не дам на тебе”.



Можда је било довољно да са тако јаком баладом заврши двочасовнои путовање кроз каријеру која траје безмало две деценије, али се онда одлучила на још један корак.



Ово је скроз сада непланирано, нисмо ни вежбали, објаснила је поп дама, и запевала само у пратњи клавира исповест звану “Меланхолија”.

Чак је и остатак бенда збунила, јер су сви већ били спремни да заврше вече, као и сам пијаниста.



Након те последње песме, настао је потресан, тежак, емотиван моменат који је продрмао дворану.



У публици је једна посебна особа, Ана Бањац, ћерка нашег дивног музичара Александра Бањца који на жалост није више са нама, а свирао је деценијама са многим колегама. Данас је баш његов рођендан и песма “Меланхолија” је њему посвећена. Част ми је што сам познавала твог тату, завршила је богат музички садржај Јелена Томашевић.