Daniel Kovačević: Dostojevski je večno aktuelan pisac

Kovačević osim režije, potpisuje i scenografiju, izbor muzike, a i tumači jednog od likova iz dela - Marmeladova.



Ove godine se navršilo dva veka od rođenja velikog ruskog pisca, međutim teme koje se obrađuju u njegovim delima su i danas neprolazne.



Novu predstavu je pripremio „Ruski teatar u Beogradu“ uz podršku Fondacije „Ruski mir“ i Ruskog doma.



Ekipa Tanjuga je prisustvovala generalnoj probi ovog ruskog klasika na intimnoj pozornici Ruskog centra za nauku i kulturu - Ruskog doma.



Nisam siguran koliko je naša verzija predstave moderno čitanje romana, već smo se svi u glumačkom i autorskom timu predstave fokusirali da što dublje i tačnije pročitamo Zločin i kaznu, a ne da izmišljamo nešto novo, istakao je reditelj i glumac Kovačević.



Dramski umetnik i autor predstave prema Dostojevskom naveo je da su u pozorišnom jeziku osmislili način da ispričaju i predstave celo delo, a da drama na sceni teče kao priča koju publika čita.



Kovačević je otkrio da novi projekat predstavlja celinu koja nema prekide ni promene, već situacije proističu jedna za drugom, kao neraskidivi niz.



Mislim da smo u tome i uspeli, da postignemo taj osećaj celine, što je za mene kao reditelja ovog komada možda i najveći uspeh. Na taj način smo prilagodili Dostojevskog sceni. Ali, da se nešto novo smišlja i dopisuje u drami u odnosu na original Dostojevskog, zaista se ne osećam dostojnim da tako nešto učnim, kaže Kovačević.



Najdublja razmišljanja o veri i moralu prepliću se sa detektivskom pričom gde se istražuje brutalno ubistvo starice, koju je počinio glavni junak romana.



Predstava će podsećati na san koji je student Raskoljnikov mogao sanjati prolazeći kroz stanja bunila, a šest vodećih likova će pripovedati tu priču o ubistvu i smrti duše - traganje za samim sobom, Bogom i istinom, što brine Raskoljnikova, ali i Dostojevskog.



Koju cenu će glavni junak morati da plati za svaki od ovih koraka ka sebi ili od sebe, ka Bogu ili neverju, ljubavi ili mržnji, neka su od pitanja koja se provlače kroz komad.



Dramatizaciju romana potpisuje Zoran Kostić i ona je obuhvatila gotovo integralnu verziju dela, premda nisu mogli svi mogući likovi da stanu u pozorišnu verziju, zbog velikog obima klasika ruske književnosti.



Ipak, kako kaže reditelj, svi oni važni likovi koji utiču na svet glavnog junaka Raskoljnikova, prisutni su u dramatizaciji.



Raskoljnikoa glumi Nikola Štrbac, Porfirija igra Mihailo Laptošević, lik Razumihina tumači Vladimir Maksimović, Sonja je Evgenija Eškina Kovačević, Dunja - Mitra Mladenović, glas Majke je pozajmila Rada Đuričin, dok je Marmeladov - Daniel Kovačević.



Siguran sam da je Dostojevski večno aktuelan. Posebno ova priča Zločin i kazna, dok sam čitao i radeći na njoj, shvatio sam da u svakoj mogućoj sceni može da se pronađe neka paralela sa današnjicom. Zato je on tako - veliki. A svi veliki pisci su aktuelni - večno. Posebno je ovaj roman takav, smatra reditelj, glumac i scenograf drame.



Romani Dostojevskog su oživljeni na pozorišnim scenama Beograda i Srbije, u integralnim ili pojedinim oblicima, česta su inspiracija domaćim dramskim umetnicima.



Tako je godinama sa velikim uspehom na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu dramatizacija dvodelnog romana “Zli dusi” u režiji Tatjane Mandić Rigonat, glumac Nebojša Dugalić takođe veoma dugo igra monodramu “Ispovest Dmitrija Karamazova” (Madlenianum) kao odlomak iz dela “Braća Karamazovi”, a upravo taj roman se igra u Pozorištu Slavija već osam godina, u režiji Vladimira Lazića.



Delo “Zločin i kazna” je nekoliko sezona bilo na repertoaru JDP-a u rediteljskoj postavci Ane Tomović, ali i “Zapisi iz podzemlja” na istoj sceni, rediteljke Ane Đorđević.



Zanimljivo je da je Dostojevski tokom života pisao uglavnom prozu, romane, pripovetke, ali ne i drame kao drugi ruski klasici (Čehov, Gogolj), a opet autorima i glumcima ne predstavlja problem da njegove romane oživljavaju i pretvaraju u drame.



Kao glumac u karijeri sam se prvi put susretao sa predstavama nastalim prema romanima, a ne dramama. Mislim da je za svakog glumca pravo blago da ima roman kao osnovu za igranje. Kad god postoji nedoumica, glumac ima čemu da se vrati, kaže Kovačević.



On se prisetio kada je radio predstavu “Derviš i smrt” prema romanu Meše Selimovića, barem 10 puta je pročitao delo tokom procesa rada i svaki put je pronašao nešto novo i korisno.



Slično mu se desilo i na ovoj predstavi, jer se do te mere analitično i detaljno bavio književnim delom, da je morao da se kontroliše i zaustavi u nekom trenutku, jer toliko toga ima zanimljivog i filozofskog u romanu, da se ne može sve postaviti u jedan celovečernji komad.



Trajala bi nam predstava sedam dana, primetio je Kovačević, inače poznat kao glavni glumac filma “Kao rani mraz” - rediteljski debi preminulog kantautora Đorđa Balaševića.



Ponekad je umetniku možda komplikovano i predstavlja opterećenje da bude gotovo kompletan autor, glumac i reditelj.



Deluje da jeste kompleksno, mada, uzeći u obzir da sam od samog početka tačno znao kako bi predstava trebalo da izgleda vizuelno i šta želim ovim postići, onda je i jednostavno. Moj izbor muzike je došao uz to, sve vreme sam znao kako ona treba da zvuči, i na kraju sam je veoma lako odabrao, približio je autor svoj rad na predstavi gde su u ekipi još autor animacije u pesku - Šeomir Gučepšoko i kostimografkinja Nevena Milovanović.



Daniel Kovačević nekoliko sezona u Beogradu i širom Srbije igra i u predstavi “Jazavac pred sudom” prema delu Petra Kočića iz 1904. godine, tako da ga intimno zanima da stvara nove varijante domaćih i stranih klasika.



Svakako da je neophodno da se vraćamo klasicima, kao što su naši pisci ili ruski. Posebno mi je iskustvo kada igram “Jazavca pred sudom”, te rečenice koje izgovaram, deluju mi svaki put kao da su juče napisane. Isto je i sa Dostojevskim, jer njegovo delo “Zločin i kazna”, tako kako je osmislio tu priču, sa nekim drugim likovima, ona je mogla i juče da se dogodi, zaključio je Kovačević.



Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821-1881) bio je slavni ruski književnik poznat kao jedan od prvih predstavnika psihološkog realizma u evropskoj književnosti sa antologijskim delima - "Zločin i kazna", "Idiot", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Kockar", "Mladić", "Bele noći", "Zli dusi", "Zapisi iz podzemlja".



Iako je mnogo puta ekranizovan na filmu i kao TV serija, i naravno dramatizovan u više pozorišnih inscenacija, roman „Zločin i kazna", nastao 1866. godine, ne prestaje da intrigira publiku i navodi na razmišljanje o „večnim" pitanjima postojanja.