Tema „Dnevnika“: Mapa industrijskih zona u Vojvodini
NOVI SAD: Razvojna agencija Vojvodine na svojoj internet stranici predstavila je mapu industrijskih zona u sedam okruga Autonomne Pokrajine Vojvodine koja obuhvata podatke o broju raspoloživih hektara namenjenih za gradnju fabrika i drugih proizvodnih pogona, podatke o komunalnoj opremljenosti, kao i zauzetosti zemljišta.
Ovaj dokument na jednom mestu sabrao je podatke dobijene iz 42 od 45 gradova i opština u Vojvodini i 104 industrijske zone u tim lokalnim samoupravama.
Prema tom elaboratu 42 lokalne samouprave u pokrajini raspolažu sa ukupno 10.666 hektara površina u industrijskim zonama, od čega je 40 odsto u upotrebi, a 60 odsto raspoloživo za gradnju industrijskih objekata. Najveća popunjenost industrijskih zona evidentiran je u Severnobačkom i Sremskom okrugu, dok je procentualno najviše neiskorišćenog zemljiđšta u industrijskim zonama u južnobanatskoj oblasti, gde potencijalni investitori na raspolaganju imaju čak 3.389 hektara industrijske zone, dok je 353 hektara iskorišćeno.
Osim ekonomskog ambijenta potencijalni investitori traže i radni ambijent, odnosno opremljenosti zemljišta na kome mogu da grade proizvodne pogone. Zbog toga su, kako se vidi u izveštaju Razvojne agencije Vojvodina, podaci o iskorišćenosti radnih zona u korelaciji su i sa stepenom opremljenosti tih područja komunalnom infrastrukturom. Tamo gde je najveća iskorišćenost industrijskih zona, tamo je i najveći stepen komunalne opremljenosti.
Potpuno opremljene industrijske zone obuhvataju 32 odsto ukupnih površina, odnosno 33 radne zone u osam lokalnih samouprava. Subotica, Sombor, Bačka Topola, Senta, Ada i Odžaci u Bačkoj te opštine Irig i Inđija u Sremu mogu da kažu da u njihovim radnim zonama investitorima nude zemljište do kog su sprovedeni putna infrastruktura, struja, voda, gas, kanalizacija i i optički kabel.
U najvećem delu Vojvodine industrijske zone su delimično opremljene komunalnom infrastrukturom i obuhvataju 54 odsto, odnosno 56 radnih zona. To podrazumeva da do tih zona nije sprovedena jedna ili više od komunalnih usluga.
Oko 14 procenata, odnosno 15 radnih zona su potpuno neopremljene i na tom zemljištu nema ni put, ni struju, ni vodu, ni kanalizaciju, ni gas, ni optički kabel. Ove zone su smeštene u bačkim opštinama Temerin, Bečej i Mali Iđoš.
Do najvećeg broja industrijskih zona je dovedena putna infrastruktura - 79 odsto, 66 procenata je opremljeno električnom energijom, 65 odsto vodovodom, 57 procenata je opremljeno gasovodnim cevima, a 53 priključkom na telekomunikacionu mrežu , to jest optičkim kablom. Najlošija situacija je s kanalizacionom mrežom jer je svega 38 procenata industrijskih zona opremljeno ovim segmentom komunalne infrastrukture.
Što se investicija u industrijskim zonama najbolja je situacija u Sremu, odnosno Sremskom okrugu gde je iskorišćeno čak 2.533 hektara radne zone, a slobodno je još 1.234 hektara za nove investitore. Najveća zauzetost radnih zona je u Severnobanatskom okrugu, jer je od 481 hektara, 393 zauzeto, a 88 slobodno. U Zapadnobačkoj oblasti je zauzeto 261 hektar, a slobodno 200 hektara zemljišta u radnoj zoni za investicije. U Srednjobanatskoj oblasti na 358 hektara su izgrađeni proizvodni pogoni u radnoj zoni, dok je 450 hektara slobodno. Najmanje hektara radnih zona nalazi se u severnobanatskom okrugu, od ukupno 103 zauzeto je 61, a slobodno 42 hektara. Južnobački okrug ima velike površine radnih zona koje čekaju investitore, jer je od 1.298 hektara iskorišćeno 287 hektara, dok je za potencijalne ulagače u izgradnju proizvodnih i poslovnih objekata na raspolaganju 1.011 hektara.
Aleksandar Savanović
