Тема „Дневника“: Мапа индустријских зона у Војводини
НОВИ САД: Развојна агенција Војводине на својој интернет страници представила је мапу индустријских зона у седам округа Аутономне Покрајине Војводине која обухвата податке о броју расположивих хектара намењених за градњу фабрика и других производних погона, податке о комуналној опремљености, као и заузетости земљишта.
Овај документ на једном месту сабрао је податке добијене из 42 од 45 градова и општина у Војводини и 104 индустријске зоне у тим локалним самоуправама.
Према том елаборату 42 локалне самоуправе у покрајини располажу са укупно 10.666 хектара површина у индустријским зонама, од чега је 40 одсто у употреби, а 60 одсто расположиво за градњу индустријских објеката. Највећа попуњеност индустријских зона евидентиран је у Севернобачком и Сремском округу, док је процентуално највише неискоришћеног земљиђшта у индустријским зонама у јужнобанатској области, где потенцијални инвеститори на располагању имају чак 3.389 хектара индустријске зоне, док је 353 хектара искоришћено.
Осим економског амбијента потенцијални инвеститори траже и радни амбијент, односно опремљености земљишта на коме могу да граде производне погоне. Због тога су, како се види у извештају Развојне агенције Војводина, подаци о искоришћености радних зона у корелацији су и са степеном опремљености тих подручја комуналном инфраструктуром. Тамо где је највећа искоришћеност индустријских зона, тамо је и највећи степен комуналне опремљености.
Потпуно опремљене индустријске зоне обухватају 32 одсто укупних површина, односно 33 радне зоне у осам локалних самоуправа. Суботица, Сомбор, Бачка Топола, Сента, Ада и Оџаци у Бачкој те општине Ириг и Инђија у Срему могу да кажу да у њиховим радним зонама инвеститорима нуде земљиште до ког су спроведени путна инфраструктура, струја, вода, гас, канализација и и оптички кабел.
У највећем делу Војводине индустријске зоне су делимично опремљене комуналном инфраструктуром и обухватају 54 одсто, односно 56 радних зона. То подразумева да до тих зона није спроведена једна или више од комуналних услуга.
Око 14 процената, односно 15 радних зона су потпуно неопремљене и на том земљишту нема ни пут, ни струју, ни воду, ни канализацију, ни гас, ни оптички кабел. Ове зоне су смештене у бачким општинама Темерин, Бечеј и Мали Иђош.
До највећег броја индустријских зона је доведена путна инфраструктура - 79 одсто, 66 процената је опремљено електричном енергијом, 65 одсто водоводом, 57 процената је опремљено гасоводним цевима, а 53 прикључком на телекомуникациону мрежу , то јест оптичким каблом. Најлошија ситуација је с канализационом мрежом јер је свега 38 процената индустријских зона опремљено овим сегментом комуналне инфраструктуре.
Што се инвестиција у индустријским зонама најбоља је ситуација у Срему, односно Сремском округу где је искоришћено чак 2.533 хектара радне зоне, а слободно је још 1.234 хектара за нове инвеститоре. Највећа заузетост радних зона је у Севернобанатском округу, јер је од 481 хектара, 393 заузето, а 88 слободно. У Западнобачкој области је заузето 261 хектар, а слободно 200 хектара земљишта у радној зони за инвестиције. У Средњобанатској области на 358 хектара су изграђени производни погони у радној зони, док је 450 хектара слободно. Најмање хектара радних зона налази се у севернобанатском округу, од укупно 103 заузето је 61, а слободно 42 хектара. Јужнобачки округ има велике површине радних зона које чекају инвеститоре, јер је од 1.298 хектара искоришћено 287 хектара, док је за потенцијалне улагаче у изградњу производних и пословних објеката на располагању 1.011 хектара.
Александар Савановић
