Premijera lutkarske predstave Dečak i mesec u Zrenjaninu

Ova predstava, po rečima rediteljke Vjere Vidov, gošće iz Hrvatske, najpre govori o sukobu generacija „ali ne na eksplicitan i pojednostavljen način, već pre ukazujući gde se stare vrednosti gube, kao i o današnjosti koja turbulentno prelazi u budućnost, ali koju stariji ljudi ne mogu pratiti, te se stoga drže svoga starog, sigurnog vremena“.

- Na početku vidimo dečaka Vuka koji je poslan na selo kod bake sa svim svojim „elektronskim čudima”, laptopom, mobilnim i kojekakvim igricama. Međutim, u selu nestaje struje i Vuk je primoran da sluša bakinu priču, tj. bajku. Zašto se oseća primoranim? Zato što smatra da su priče dosadne, glupe i da u njima nema akcija. A kako deci podstaći maštu i sanjarenje nego pričanjem raznih bajki u kojima ima izmišljenih likova i gde akcije ipak ima? Ova predstava treba da podstakne velike i male da se ne odriču priča. Da se ne odriču sanjarenja. Roditelji, bake, dede, nastavite deci pričati priče, jer ni jedna kompjuterska igrica ne može zameniti bajke posle kojih se tone u miran san – poručuje rediteljka i publici.

Ćopićeva pripovetka je, kako za naš list napominje Vjera Vidov, bila inspiracija i ideja za razvoj dramatizacije iz koje je nikla jedna nova priča. Ćopićev „Mjesec i njegova baka” je u dogovorima sa zrenjaninskim pozorištem bio jedan od ponuđenih tekstova, i Vjera Vidov se odmah vezala za njega, kako kaže „možda zato što je sanjar kao i ja, što samo nožnim prstićima dodiruje zemlju, što se još uvek priseća bakine „kujne”, pucketanja drva u staroj peći i mirisa sveže ispečenog bakinog kruha, što bi značilo, jetinjstva“.

O tome kako se lutkarstvo snalazi u konkurenciji sa filmovima, televizijom, igricama, Vjera Vidov kaže da lutkarstvo, samo po sebi, pliva u toj konkurenciji.

- Kad spomenete lutkarsku predstavu, ljudi često imaju isti komentar „a, to je ono za malu decu gde ih zabavljaju sa lutkicama”. Pogrešno. Niti su to lutkice, već živa bića i karakteri, koje glumac prenosi na lutke i nemamo samo lutkarske predstave za malu decu, već za sve uzraste kao i svaka dramska predstava, ali kad spomenete „lutke”, ljudi dobiju pogrešni signal i prema nama se ponašaju kao da smo zabavljačka grupa za slavljenje rođendana. Ali, tu nisu krivi samo ljudi, već cela umetnost koja i dan danas lutkarstvo tako tretira. A da bi bio dobar glumac - lutkar, prvo treba da budeš dobar dramski glumac, koji će sve to preneti na lutku koja zna biti i sam predmet, poput šoljice za kafu, i uveriti publiku da je to „Princeza na zrnu graška“. Zato nikad ne odustajem od lutkarstva – ističe Vjera Vidov.

Rediteljka upućuje pohvale za izvanredan rad i saradnju sa zrenjaninskim pozorištem, navodeći da su već na samom početku rada „složili sliku“ i krenuli da rade po njoj. U glumačkom ansamblu su: Predrag Grujić (k.g.) / Kristian Kardoš (Vuk / Mesec), Tatjana Barać (Baka / Sunčana), Nataša Milišić (Svraka), Andrija Poša (Drvo), Danilo Mihnjević (Car Svetlorad), i Snežana Popov (Veliki Hladnorat). Scenografija je poverena Leu Vukeliću, a kostimografija i kreacija lutaka Blagovesti Vasilevoj. Kompozitor je poznati novosadski muzičar Zoran Bulatović Bale, i Vjera Vidov nas podseća da je on veoma mnogo komponovao za pozorište i u Americi i Italiji, gde je živeo.

- Ja sam odrasla na muzici „Laboratorije zvuka“, „Pekinške patke, „Lune“, i mi umetnici se jednostavno „nanjušimo”. Bilo mi je bitno da u ovom projektu bude moj scenograf iz Hrvatske, Leo Vukelić, a svi ostali su iz Srbije, jer tu i radim. Bale je svestrani umetnik, on slika i piše poeziju i može mi biti samo velika čast da radim sa takvim umetnicima kao što su on i članovi lutkarskog ansambla „Toše Jovanovića“ i nadam se da će se naša saradnja nastaviti - napominje Vjera Vidov.

N. Pejčić