„Nesumnjiva lica” Miroslava Radonjića na promociji u SNP-u
U Srpskom narodnom pozorištu juče je održano predstavljanje knjige „Nesumnjiva lica“ Miroslava Radonjića, u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine. Knjiga studija, članaka i napisa, kako referiše sam autor, naslovljena je tako da asocira na čuveno delo Branislava Nušića, potvrđujući ne samo njegovu, nego i vrednost mnogih drugih, neretko skrajnutih.
Govoreći o značaju knjige za tetraologiju, profesorka Ljubica Ristovski je ukratko zaključila da je reč o svojevrsnoj genezi pozorišnih institucija u Vojvodini, ali i trag o umetnicima koji su trajno uticali na razvoj pozorišne umetnosti. „Nesumnjiva lica“ su strukturirana tako da u prvom delu knjiga sadrži tekstove o nastanku i razvoju pozorišnih institucija u Vojvodini, ne samo na srpskom jeziku, dok je drugi deo posvećen pozorišnim umetnicima. Veći broj tekstova objavljen je dnevnim i pozorišnim novinama, publikacijama, časopisima i zbornicima radova sa naučnih skupova, ali ih je autor ponovo pregledeo i pomalo jezički i stilski doterao.
Koliki ugled u svetu kulture uživa Miroslav Radonjić, moglo se zaključiti po brojnoj poseti na predstavljanju njegove knjige, a s koliko ljubavi i znanja je pisao, videlo se iz teksta o Branku Pleši „Očaravanje glumom“, koji je sam autor pročitao, kao i kada je glumac Jugoslav Krajnov izgovorio slovo o knjizi iz pera Radomira Putnika.
- Teško mi je da i sada dok govorim Miroslava Radonjića ne zovem Mališa – počeo je svoje izlaganje dramaturg, teatrolog i pozorišni kritičar Svetislav Jovanov, koji je sa autorom tokom proteklih decenija podelio mnoge pozorišne užitke, ali i teškoglede, kako je Radonjić znao da nazove pojedine predstave. – Knjiga ima multižanrovski profil, od čistih sećanja i dragocenih uvida, do esejističkih tekstova. Ima tu predstava, pojava, ličnosti, koje nisam imao prilike da vidim, ali bih izdvojio tri vrste figura u knjizi. Prva su pisci, druga reditelji, a treća prijateljski pozdravi.
Slobodan Stojanović, Jurij Rakitin, Milka Marković, Milica Radaković, Đorđe Lebović, Milka Grgurov, neka su od imena koja je iz „Nesumnjivih lica“ izdvojio Jovanov, šaljivo završavajući svoj govor rečima da prošlost veoma dugo traje, a da pozorište preživljava uprkos kritičarima, glumcima, rediteljima, ponekad i piscima.
U razgovor se uključio i upravnik Srpskog narodnog pozorišta Zoran Đerić, koji je podsetio da osim predstava brinu i o knjigama, a da je upravo Miroslav Radonjić veliki pregalac na stvaranju kapitalnog dela „Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta“. Zoran Maksimović iz Pozorišnog muzeja Vojvodine pročitao je obimnu i vrednu biografiju i bibliografiju Miroslava Radonjića, podsećajući da je prvi tekst objavio upravo u „Dnevniku“ 1961. godine, povodom stogodišnjice SNP-a.
Miroslavu Radonjić se posle svega izrečenog zahvalio Pozorišnom muzeju Vojvodine, SNP-u i prvim čitaocima knjige koji su uspeli da prodru, razumeju i saopšte ono što se i njemu čini bitnim.
Teatrolog, pozorišni i radio-dramski kritičar, Miroslav Radonjić (1936) diplomirao je 1959. jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1960. do 1972. radio je u Sterijinom pozorju, da bi bio na čelu Pozorišta mladih od 1973 do 1981, kada je postao sekretar osnivačkog odbora Pozorišnog muzeja Vojvodine. Od 1982. radio je u ovoj instituciji najpre kao viši kustos, a zatim od 1990. pa do penzionisanja, 2001, kao muzejski savetnik. Dobitnik je više nagrada i priznanja: Iskre kulture Vojvodine, Zlatne značke KPZ Srbije, Zlatne medalje „Jovan Đorđević“...
I. Burić