„Несумњива лица” Мирослава Радоњића на промоцији у СНП-у
У Српском народном позоришту јуче је одржано представљање књиге „Несумњива лица“ Мирослава Радоњића, у издању Позоришног музеја Војводине. Књига студија, чланака и написа, како реферише сам аутор, насловљена је тако да асоцира на чувено дело Бранислава Нушића, потврђујући не само његову, него и вредност многих других, неретко скрајнутих.
Говорећи о значају књиге за тетраологију, професорка Љубица Ристовски је укратко закључила да је реч о својеврсној генези позоришних институција у Војводини, али и траг о уметницима који су трајно утицали на развој позоришне уметности. „Несумњива лица“ су структурирана тако да у првом делу књига садржи текстове о настанку и развоју позоришних институција у Војводини, не само на српском језику, док је други део посвећен позоришним уметницима. Већи број текстова објављен је дневним и позоришним новинама, публикацијама, часописима и зборницима радова са научних скупова, али их је аутор поново прегледео и помало језички и стилски дотерао.
Колики углед у свету културе ужива Мирослав Радоњић, могло се закључити по бројној посети на представљању његове књиге, а с колико љубави и знања је писао, видело се из текста о Бранку Плеши „Очаравање глумом“, који је сам аутор прочитао, као и када је глумац Југослав Крајнов изговорио слово о књизи из пера Радомира Путника.
- Тешко ми је да и сада док говорим Мирослава Радоњића не зовем Малиша – почео је своје излагање драматург, театролог и позоришни критичар Светислав Јованов, који је са аутором током протеклих деценија поделио многе позоришне ужитке, али и тешкогледе, како је Радоњић знао да назове поједине представе. – Књига има мултижанровски профил, од чистих сећања и драгоцених увида, до есејистичких текстова. Има ту представа, појава, личности, које нисам имао прилике да видим, али бих издвојио три врсте фигура у књизи. Прва су писци, друга редитељи, а трећа пријатељски поздрави.
Слободан Стојановић, Јуриј Ракитин, Милка Марковић, Милица Радаковић, Ђорђе Лебовић, Милка Гргуров, нека су од имена која је из „Несумњивих лица“ издвојио Јованов, шаљиво завршавајући свој говор речима да прошлост веома дуго траје, а да позориште преживљава упркос критичарима, глумцима, редитељима, понекад и писцима.
У разговор се укључио и управник Српског народног позоришта Зоран Ђерић, који је подсетио да осим представа брину и о књигама, а да је управо Мирослав Радоњић велики прегалац на стварању капиталног дела „Енциклопедија Српског народног позоришта“. Зоран Максимовић из Позоришног музеја Војводине прочитао је обимну и вредну биографију и библиографију Мирослава Радоњића, подсећајући да је први текст објавио управо у „Дневнику“ 1961. године, поводом стогодишњице СНП-а.
Мирославу Радоњић се после свега изреченог захвалио Позоришном музеју Војводине, СНП-у и првим читаоцима књиге који су успели да продру, разумеју и саопште оно што се и њему чини битним.
Театролог, позоришни и радио-драмски критичар, Мирослав Радоњић (1936) дипломирао је 1959. југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду. Од 1960. до 1972. радио је у Стеријином позорју, да би био на челу Позоришта младих од 1973 до 1981, када је постао секретар оснивачког одбора Позоришног музеја Војводине. Од 1982. радио је у овој институцији најпре као виши кустос, а затим од 1990. па до пензионисања, 2001, као музејски саветник. Добитник је више награда и признања: Искре културе Војводине, Златне значке КПЗ Србије, Златне медаље „Јован Ђорђевић“...
И. Бурић