Akademiku Miru Vuksanoviću nagrada za putopis  „Ljubomir P. Nenadović”

Nagradu je 2014. ustanovila valjevska biblioteka koja nosi ime znamenitog srpskog književnika i diplomate, a dosadašnji dobitnici su Milisav Savić, za knjigu „Dolina srpskih kraljeva“, Radmili Petrović Gikić („Koreja post skriptum“), akademik Ljubomir Simović („Od Oba do Huangpua“), Laslo Blašković („Gle, bedeker jednog lakomislenog Kanta“), Stevan Tontić („Sva ta mjesta“), Aleksandar B. Laković –(„Hilandar i Sveta Gora, između mita i istorije“) i dr Nikola Popović („Skice za plovidbu“, 2020). Ove godine žiri su tvorili prof. dr Radivoje Mikić, prof. dr Mihailo Pantić i Vladimir Šekularac, a akademik Vuksanović je nagrađen za knjigu „Brojčanik – putopisni dnevnici“.

U obrazloženju žirija, prof. dr Mihajlo Pantić podseća na to da svako ko voli i razume književnost zna da je putopis najstabilniji, od prvih vremena gotovo nepromenljiv prozni oblik dokumentarne, delimično fikcionalne ili posve fiktivne prirode (što nije od presudne važnosti). „Oduvek sklon izmeštanju u druge, po pravilu i drukčije, manje poznate ili sasvim nepoznate, daleke prostore i predele, oduvek radoznao da sazna i vidi kako je drugde, čovek, taj po prirodi vlastite vrste, reklo bi se, antropološki predodređeni homo viator ne prestaje da putuje i da opisuje šta je na tim putovanjima video, šta je saznao i doživeo, koga je sreo i upoznao, uključujući i sebe. Ali, mora li baš tako biti, i kada govorimo o daljini kao uslovu bez kojeg se ne može u putopisu, i o tome šta od putovanja dobijamo, pa, najzad, ali ne i na poslednjem mestu, o samom putopisnom obliku?”, ističe Pantić.

Miro Vuksanović je u knjizi „Brojčanik”, koju je sam nazvao putopisnim dnevnicima, što sa namerom, što nehotično, navodi se dalje u obrazloženju žirija, preispitao sva tri gorepomenuta, naizgled aksiomatska momenta kada je o samom putopisu i njegovoj prirodi reč. Jer, u „Brojčaniku” piše: Nije putovanje korisno samo zato da bi čovek video i doznao, nije suština u tome, govorio mi je maločas glas koji nisam poznao, već je suština u podatku, davno proverenom i uvek potvrđenom, na svakom putovanju, da se sa odlaskom negde sve pokrene u osobi koja je otišla, da se probude ustajale misli, da se pomaknu i žele da iznađu zaturene misli, da ih niko ne može ustaviti, da bi bez kretanja, bez promene mesta boravljenja, ostale u tami, nepoznate...

Po Pantićevim rečima, uz sve ostalo, „Brojčanik” je ispisan rukom iskusnog pisca, koji, međutim, ne čezne toliko za daljinom, koliko za prvinom, te se fragmenti u toj knjizi smenjuju stalnim kadriranjem maločas uočenih prizora, ali i neprestanim poniranjem u prošlost, u detinjstvo, u ulučene epizode, u važne životne detalje i sitnice koje podupiru tu važnost. „Neki od tih fragmenata mogu se čitati i kao zaokružene, poentirane kratke priče, neki si meditativni zapisi, neki realističke crtice neposredno zabeležene, a neki, što je Vuksanoviću najsvojstvenije, i najkarakterističnije za njegovo pisanje, kao male skaske o rečima”, navodi u svom slovu književni kritičar Mihajlo Pantić.

Akademiku Miru Vuksanoviću nagrada će biti uručena 27. septembra na prigodnoj svečanosti u porti crkve u Brankovini.

M. S.