Večeras u Sarajevu svetska premijera dokumentarca o Žilniku
NOVI SAD: Dugometražni dokumentarni film „ŽŽŽ” (Žurnal o Želimiru Žilniku) scenariste i reditelja Janka Baljka imaće večeras svetsku premijeru u zvaničnoj selekciji 27. Sarajevo film festivala.
Ovaj film sniman je više od tri godine kao „road movie" dokumentarac kroz poluvekovnu filmografiju Želimir Žilnika, ali i kao putovanje kroz istoriju Jugoslavije. „Žurnal o Želimiru Žilniku” nastao je u produkciji novosadskog Arbosa, uz podršku Filmskog centra Srbije; direktor fotografije bio je Jovan Milinov Toba, kompozitor Predrag Vranešević a montažer Aleksandra Milovanović.
– Prvobitan naslov filma bio je „Planeta Žilnik“. Međutim, Žilnik se žestoko protivio tom naslovu – otkrio je nedavno Baljak. – Jednom je došao kod producenta sa ceduljicom na kojoj je napisao kako zahteva da se film ne zove tako (smeh). Ali, ja sam to video kao njegovu skromnost, jer je ta “planeta” za njega bila previše. I kad sam razmislio, taj naslov bi zaista zvučao krajnje pretenciozno. A pošto je pre 15-tak godina nevladina organizacija kuda.org. pokrenula projekat koji se bavio njegovom filmografijom, esejima i imao dva „Ž“ u svom logou, svideo mi se taj dizajn, pa sam smislio da dodamo još jedno „Ž“. A i njegov prvi film se zvao „Žurnal o omladini i selu zimi“ pa je to bila fina igra reči.
Govoreći o Žilnikovom stvaralaštvu, Baljak ističe da je u pitanju autor koji ni u jedan projekat ne ulazi kalkulišući, već intuitivno, punim srcem, bez razmišljanja da li je dobar trenutak i da li će mu taj film doneti profit. A takav je, dodaje Baljak, Žilnik i u komunikaciji sa ljudima, i zato svi rado učestvuju u njegovim specifičnim doku-dramama u kojima naturščike uvodi u svoj fiktivni svet.
– Inspiracija, količina ideja i tema koje ima u svakom momentu potpuno me je oduševila – ističe Baljak. – Žilnik u svakom trenutku ima ideje za 10-20 filmova. Nikada ne čeka idealne uslove i velika sredstva, ne troši vreme na pičinge koji su sada postali obavezni u našem poslu. Rediteljima danas prolaze godine dok pokušavaju da skupe novac za film. I kada ga konačno skupe, osećaju se kao ispražnjeni balon, kao da su „skakavci pojeli“ silne godine, jer im se taj film, posle toliko čekanja, više ne radi. A Žilnik ga ili radi odmah ili uopšte ne radi, i to sa malim ekipama ljudi koji vrlo brzo postaju njegovi prijatelji. On brine, nastavlja da se druži s njima i kada završi film i po tome je jedinstven.
M. S.