Ninine mustre: Klimanje
Izveštaj o klimatskim promenama na planeti koji su zvaničnici iz Ujedinjenih nacija saopštili javnosti izazvao je burne reakcije u svetu.
Globalno zagrevanje prema ovom izveštaju, stiglo je do granice kada situacija izlazi van kontrole, a za krivce su nedvosmisleno proglašena ljudska bića. Sva ljudska bića.
Malo mi je bilo krivo što sam se kao jedno ljudsko biće našla u tom paketu onih koji su krivi za uništavanje sopstvene planete i otimanje budućnosti deci koja će je naslediti bolesnu, ogoljenu i bez uslova za normalan život.
Nekako uvek mislim da su odgovorni onim kojima je profit iznad svega, velike korporacije koje na čelu imaju takođe ljudska bića, bar bi trebalo da je tako, a opet, kao da njima nije stalo do budućnosti njihove dece. Ili imaju neko drugo rešenje pa im nije važno što su u istom bazenu u kojem je vršenje nužde dozvoljeno na jednom kraju, pa opušteno plivaju u čistoj vodi u svom ćošku. Ali, kada malo bolje razmislim, pa naravno da smo svi odgovorni za stanje u kojem je planeta, samo mislimo da se naša sitna dela ili nedela ne računaju.
Zato i bacamo opuške iz auta i dajemo primer drugima kako je to normalno, pa ćemo tako po navici baciti opušak pored neke livade i šume, pa požar proguta i tu livadu i tu šumu i sva bića koja tu žive, a usput i nečije imanje i kuću. Tražimo vezu na tehničkom pregledu, jer „k'o da će baš naš auto biti jedini zagađivač ako nema taj neki deo za prečišćavanje izduvnih gasova“. Sečemo drveće pa kukamo na otrove u vazduhu koje više nema šta da prečisti. Ostavimo otvorenu slavinu, jer „k'o da će baš tih nekoliko litara vode da doprinese sveopštoj nestašici“.
A hoće. Od nas počinje. Od svakog pojedinca. A mi čekamo rešenja od Ujedinjenih nacija. Doduše, nude oni razna rešenja. Sad će da traže još više novca od još većeg broja zemalja kako bi se recimo smanjila potrošnja fosilnih goriva. Onda će taj novac da se uloži u proizvodnju baterija za električne mašine, što je skuplje i mnogo opasnije po ljude i po planetu. Ali će omogućiti ogromnu dobit onima koji učestvuju u proizvodnji tih baterija. A odavno postoje projekti automobila na vodu, ili onih čiji točkovi kad se već okreću, mogu i sami da pune bateriju koja onda ne mora da bude tako velikog kapaciteta da mora da se otruje pola Balkana da bi se proizvela. Pa sile vetra ili magnetne sile koje mogu da budu pogon automobilima i letelicama, sve su to izumi koji nisu isplativi za velike korporacije, pa ostaju u domenu kućnih radinosti. Na žalost.
Od promene klime, klima nam se tlo pod nogama. Cela planeta je na klackalici između života i njegovog nestanka, a mi samo kobajagi zabrinuto klimamo glavom na sve glasnija upozorenja, pričamo prazne priče, a brinemo samo da li nam se klimaju stolice. Valjda ćemo da se osvestimo pre nego što planetu izgubimo.
Nina Martinović Armbruster