Нинине мустре: Климање
Извештај о климатским променама на планети који су званичници из Уједињених нација саопштили јавности изазвао је бурне реакције у свету.
Глобално загревање према овом извештају, стигло је до границе када ситуација излази ван контроле, а за кривце су недвосмислено проглашена људска бића. Сва људска бића.
Мало ми је било криво што сам се као једно људско биће нашла у том пакету оних који су криви за уништавање сопствене планете и отимање будућности деци која ће је наследити болесну, огољену и без услова за нормалан живот.
Некако увек мислим да су одговорни оним којима је профит изнад свега, велике корпорације које на челу имају такође људска бића, бар би требало да је тако, а опет, као да њима није стало до будућности њихове деце. Или имају неко друго решење па им није важно што су у истом базену у којем је вршење нужде дозвољено на једном крају, па опуштено пливају у чистој води у свом ћошку. Али, када мало боље размислим, па наравно да смо сви одговорни за стање у којем је планета, само мислимо да се наша ситна дела или недела не рачунају.
Зато и бацамо опушке из аута и дајемо пример другима како је то нормално, па ћемо тако по навици бацити опушак поред неке ливаде и шуме, па пожар прогута и ту ливаду и ту шуму и сва бића која ту живе, а успут и нечије имање и кућу. Тражимо везу на техничком прегледу, јер „к'о да ће баш наш ауто бити једини загађивач ако нема тај неки део за пречишћавање издувних гасова“. Сечемо дрвеће па кукамо на отрове у ваздуху које више нема шта да пречисти. Оставимо отворену славину, јер „к'о да ће баш тих неколико литара воде да допринесе свеопштој несташици“.
А хоће. Од нас почиње. Од сваког појединца. А ми чекамо решења од Уједињених нација. Додуше, нуде они разна решења. Сад ће да траже још више новца од још већег броја земаља како би се рецимо смањила потрошња фосилних горива. Онда ће тај новац да се уложи у производњу батерија за електричне машине, што је скупље и много опасније по људе и по планету. Али ће омогућити огромну добит онима који учествују у производњи тих батерија. А одавно постоје пројекти аутомобила на воду, или оних чији точкови кад се већ окрећу, могу и сами да пуне батерију која онда не мора да буде тако великог капацитета да мора да се отрује пола Балкана да би се произвела. Па силе ветра или магнетне силе које могу да буду погон аутомобилима и летелицама, све су то изуми који нису исплативи за велике корпорације, па остају у домену кућних радиности. На жалост.
Од промене климе, клима нам се тло под ногама. Цела планета је на клацкалици између живота и његовог нестанка, а ми само кобајаги забринуто климамо главом на све гласнија упозорења, причамо празне приче, а бринемо само да ли нам се климају столице. Ваљда ћемо да се освестимо пре него што планету изгубимо.
Нина Мартиновић Армбрустер