Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Novi broj „Scene“: Posveta Miletu Radovanoviću

02.08.2021. 11:13 11:15
Piše:
Foto: Ilustracija

NOVI SAD: Časopis za pozorišnu umetnost „Scena“, u drugom ovogodišnjem broju, objavljuje temat o stogodišnjici zenitističkog pokreta u Srbiji, o čemu pišu Tomaž Toporišić, Vidosava Golubović, Marina Milivojević Mađarev, Tanja Šljivar i Maja Pelević, uz objavljenu dramu „Istočni greh“ zenitiste Ljubomira Micića, koja nikada nije bila izvedena.

Zašto je to tako, pokušava da otkrije Marina Milivojević Mađarev u svom tekstu, ukazujući, pored ostalog da to i nije pozorišni komad u smislu građanske drame. „To je pesma u dijalogu, mini epopeja, neka vrsta mutanta kakve su pisali romantičari – na tromeđi između epa, pesme i drame“, napominje Marina Milivojević Mađarev.

„Scena“ ovaj broj, između ostalog, posvećuje preminulom teatarskom posleniku Mileti Radovanoviću, dugogodišnjem direktoru Sterijinog pozorja.

“U osamnaest godina koliko je bio na čelu Pozorja, od raspada države u kojoj je institucija nastala i razvijala se, preko tragičnih događaja devedesetih godina dvadesetog veka, do polemika o sudbini Sterijinog pozorja čiji se naglašeni jugoslovenski karakter, nažalost, ispostavio kao balast koji je u plamenu građanskog rata pretio da potpuno poništi i razori celokupnu istoriju i plemeniti smisao naših pozorišnih igara. Uz nesebičnu pomoć i zalaganje nekoliko kulturnih i teatarskih poslenika uspeo je u naizgled nemogućoj misiji očuvanja Pozorja. Nakon „revolucionarnih“ dešavanja u oktobru 2000.godine, o čemu se u javnosti malo zna, jer Mileta je uvek bivao diskretan, jedna od „pobedničkih“ stranaka planirala je da reprezentativni prostor Sterijinog pozorja pretvori u svoj „štab“. I opet je Mileta osujetio ovu vulgarnu besmislicu i zaštitio ugled i integritet institucije“, podseća Miroslav Miki Radonjić u ovom broju „Scene“.

Prilog za analizu rediteljske poetike Olivera Frljića je iz pera Igora Ružića, koji to čini na primeru predstave „Hamlet“, koju je Frljić postavio 2014. u Zagrebačkom kazalištu mladih. I o tome sam napisao.„Razmišljao sam o tome kakva Hamleta od mene očekuje domicilna kazališna i društvena zajednica.Vjerojatno onoga kojeg duhovi recentne prošlosti pokreću u demaskiranje ideološki i politički pervertiranog sustava u kojem se danas gušimo, Hamleta svedena na politički pamflet, onoga koji žrtvuje ljepotu i vječnost kanonskog đela zapadnoeuropske dramske književnosti za jeftino kazalište s tezom. Pošto sam toliko puta ispunio ta i takva očekivanja, činilo mi se da je ovoga puta red da ih iznevjerim. Dakle, ova predstava je svojevrsni izraz pokajanja za sva kazališna lutanja moje mladosti i ulazak u zrelo doba moga teatarskog bivanja“, podseća Ružić na Frljićev ironičan tekst u programskoj knjižici pomenute predstave.

U ovom broju časopisa „Scena“ ironijskim modusom heroja u Čehovljevim dramama bavi se Merima Handanović. Uz tekst o stvaralaštvu ruske dramske spisateljice Ljudmile Razumovske, objavljena je u celosti njena komedija „Francuske sklonosti na podmoskovskom imanju“. U ovom broju „Scene“, u celini je objavljen i komad „F 1001 ili Procepi“ Milice Amidžić.  

N.P-j. 

Piše:
Pošaljite komentar