Kotrljanje ravnicom: Proizvođač začinske paprike Jovica Marjanović iz Novog Kneževca

Jovica objašnjava da papriku seje već 26 sezona i da je zimski period bio dobar, zemljište je na vreme pripremljeno, bačeno i zaorano osnovno đubrivo.

– Paprika je posejana 27.marta i semenu treba desetak dana da nabubri i tada ima potrebe za toplotom da bi se razvijala klica, međutim tada je nastupio dosta hladniji period, a semenu je potrebno 280 sati srednjih dnevnih temperatura da bi niklo. Zemljište se ugrejalo početkom maja i krenulo je nicanje i mislim da će sve biti u redu, neće doći do zaostajanja u porastu useva. Obično se uslovi za nicanje stvore oko 1.maja, a ako se od kiše stvori pokorica na zemljištu ona se skida grabljicama i paprika niče najkasnije do 10.maja. Bilo je raznih prilika, pa kada su uslovi bili dobri redovi paprike su se ukazali već 24.aprila, a jedne godine tek 21.maja – objašnjava Marjanović.

Marjanović naglašava da je kod začinske paprike vrlo važno da usev ima normalan lagani rast, da ima mnogo toplih sunčanih dana kada formira plod, materije i boju koje joj daju kvalitet. Setva iz rasada omogućava veći rod, čak četiri ili pet branja, a direktna setva iz semena daje do tri branja, već u zavisnosti kada berbu prekinu prvi mrazevi.

– Iz direktne setve se dobija ubedljivo najkvalitetnija začinska paprika – kategoričan je Marjanović. – Ako se ostvari vrhunski kvalitet crvenih plodova i prerada, onda se postiže i najbolja cena. Ako je kvalitet lošiji i jeftinija paprika to odgovara industrijskoj preradi, a izuzetan kvalitet mi postižemo tradicionalnim načinom prerade i postižemo bolju cenu. pod začinskom paprikom imamo dva hektara, a i prethodnih sezona smo je uzgajali na površini od jednog do dva hektara. Prinos može da bude od četiri do 15 tona u suvom ratarenju, kada se složi dobra godina, što bude svakih sedam-osam godina, a sa zalivanjem su prinosi veći. Najbolje je zalivanje kap po kap iz traka jer tu onda zdravstveno stanje useva nije ugroženo i mogu se dodavati hranjive materije. Za vrhunski kvalitet crvenih plodova zalivanje mora da se prekine oko 10.avgusta, jer ne trebaju kilogrami jedre paprike nego plodovi koji imaju dobru suvu materiju i jako dobru boju.

Jovica Marjanović je po struci diplomirani mašinski inženjer sa specijalizacijom iz zavarivanja, a kada je u vreme tranzicije ostao bez posla u Livnici „Kikinda“, napravio je univerzalnu mašinu za pletenje žice i jedno vreme radio na crno, nije prihvatio ponude da ide u Kanadu i Nemačku, jer jednostavno nije hteo da ode iz Novog Kneževca. Uspeo je da se zaposli u Prehrambenoj industriji „Aleva“ početkom 1995. godine i poslušao savet tadašnjeg direktora Mileta Klepića „da ko bude imao deset kokošaka i bašticu, taj će preživeti“.

- U Podlokanju sam dobio dva jutra dedovine i imao jutro zemlje u Novom Kneževcu, a 1996. godine sam obrađivao 12 jutara zemlje, proizvodio arpayik, papriku i drugo, a imao sam samo bicikl i ručne parače svojeručne izrade. Kada su prodavane akcije „Aleve“, pare koje sam dobio uložio sam u kupovinu zemlje i mehanizacije, i nisam se pokajao – kaže Jovica Marjanović.

Proizvođač začinske paprike iz Novog Kneževca naglašava da je cilj njegovog gazdinstva da proizvede finalni začin koji ima minimum 300 AST-a, a inače po svetskim i našim pravilnicima delikatesna začinska paprika ima 100, ekstra delikatesna 120, a iz porodične manufakture Marjanovića nikada nije ispod 300, čak je prošle i ranijih godina dostigao boju od 450 i 475 AST-a, što prevazlazi učinak i najboljih svetskih proizvođača iz Čilea, Kolumbije i Španije. – U pogledu troškova, kada nastupi sušni period, mogu reći da zalivanje useva kap po kap nije jeftino, jer za jedan hektar samo za trake treba izdvojiti oko 50.000 dinara, bunari i pumpe se amortizuju više godina i treba potrošiti dosta benzina. Zalivanjem se može održavati i opravdati prosečna proizvodnja od osam do 10 tona po hektaru koja daje vrhunski kvalitet. Mogao bih da proizvedem i 20 tona po jednom jutru, ali veći rod paprike ne može dati kvalitet začina veći od 220 AST-a. Mi od 10 do 12 kilograma ubrane paprike proizvedemo kilogram mlevene začinske paprike, što zavisi od toga kako će se paprika ponašati prilikom prirodnog sušenja i fermentacije koje traje 30 do 40 dana, bez čega nema stabilne boje, arome i svih osobenosti koje utiču na kvalitet začina – kazuje Marjanović.

Kod Marjanovića se izbegava branje crvenih plodova paprike kad je rosa pa je berba od 8 do 14 sati, da se plodovi od rose ne zamažu prašinom, jer se kasnije teško očiste, pogotovo što u preradi primenjuju njihovo suvo pranje. Jovica Marjanović objašnjava da u postupku prerade ima sedam-osam operacija suvog pranja plodova, od branja do pakovanja u mreže za sušenje koje se praktikuje umesto nizanja u vence kao nekada, jer je produktivnije i zahteva manje radne snage, pa do cepanja plodova i odstranjivanja semena i peteljki. Za prirodno sušenje paprike koristi se namenski izgrađen čardak gde može na visini od šest metara da se okači i suši 1.200 venaca paprike u mrežama, što je oko osam tona sirovine, a ostatak od oko 600 venaca se kači u dve kotarke, tako da se postiže kapacitet do 12 tona sveže ubrane paprike.

– Preradu obično počinjemo početkom oktobra, u zavisnosti kada je krenulo prvo branje paprike. Lane je pet žena na cepanju paprike radilo 100 dana. Supruga Zorica je na preradi organizator i učesnik u tom delu posla gde je uključena vesela ekipa sastavljena od rodbine i komšinica koja radi oko pet sati dnevno u opuštenoj atmosferi. Učinak u našem poljoprivrednom gazdinstvu zavisi isključivo od sopstvenog angažovanja i šta nam bog da od vremenskih uslova. Sve zavisi od prirodnih uslova i rada članova porodice i male uvežbane ekipe do osam nadničara koja dnevno ubere do 1.100 kilograma paprike. Najveći troškovi su proizvodnja sirove paprike i njeno branje na njivi, a pokazala se jasnom računica u opredeljenju da se posvetimo preradi začinske paprike do krajnjeg proizvoda – naglašava Marjanović.

Sagovornik našeg lista precizira da bi za deset tona ubrane paprike lane isporukom industrijskom prerađivaču ostvario prihod od 500.000 dinara, a da su njivski troškovi iznosili 400.000, pa bi zaradio oko 100.000 dinara. Ne taji da je sopstvenom preradom začinske paprike prošle godine imao obrt u gazdinstvu od 2,5 miliona dinara, a ukupni troškovi su bili 1,2 miliona dinara.

– Kvalitetna začinska paprika ima mušterija. Koriste je mnogi restorani, mesari i kulinari iz naše zemlje i okruženja, pri čemu je najveća reklama, od usta do usta. Mnogi pobednici kulinarskih fešti svoje specijalitete začine našom paprikom i svake sezone poručuju da ih ne ostavim bez začina. Obično do kraja marta uspem da prodam svu začinsku papriku. Nisam oduševljen kada neko zove telefonom pa kaže da „ovakvu papriku još nismo videli“, jer to ja već znam – kaže Marjanović.

Milorad Mitrović